Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
ОТЕТО (ПРЕДАТО?) КОСОВО
Најновији документарни филм чешке јавне телевизије под називом "Отето Косово" изазива жестоке полемике у Чешкој, чија Влада је 21. маја, не без великих оспоравања, ипак решила да озваничи и призна безакоње учињено 17. фебруара у Приштини самопрокламованим проглашењем независности Шиптара од државе Србије.
Потресно и аутентично сведочанство страдања Срба на Косову и Метохији кроз 20. век, протегнуто и на прве године 21. века, кроз документарне кадрове и захваљујући стваралачкој инвентивности чешких аутора, износи делић страшне истине о дијахронијској злочиначкој активности Шиптара над српским народом, која се може изразити само једном речју - геноцид над Србима.
Јер, посматрајући одреднице о геноциду изнете у Конвенцији УН о геноциду, сагледава се да су скоро све карактеристике наведене у поменутој Конвенцији примењиване током читавог двадесетог века од стране Шиптарске популације, над српским народом на Косову и Метохији.
У томе су имали здушну помоћ Запада током Другог светског рата, и комунистичког режима након 1945, да би се Запад деведесетих година поново на велика врата вратио на сцену, пружајући сваку помоћ и покриће злочиначком истребљењу Срба од стране Шиптара.
О небројеним шиптарским злочинима над Србима током двадесетог века делимично сведочи и књига која се након вишегодишње припреме у Епархији рашко-призренској налази у штампи и ускоро ће бити објављена, а која доноси оригинална документа из Архиве Епархије о шиптарским злочинима (прогони, убиства, силовања, пљачке...).
Имајући све то у виду, могло би се рећи да чуди став који је имала Српска делегација током процеса Преговора о Косову и Метохији, износећи олако понуду да ће Шиптарима дати најширу могућу аутономију, коју иједна мањина на свету ужива.
Да ли то као награду за небројене злочине које су чинили и још увек чине - према Србима, српској имовини, српској културној и духовној баштини? Чиме су то Шиптари заслужили "највећу могућу аутономију"? Бескрајним мноштвом злочина и систематским затирањем свега српског и хришћанског на Косову и Метохији?
Тиме се, заправо, од стране Срба једним потезом амнестирају сви њихови злочини, можда се и оправдавају, и уз то им се пружа награда - највећа могућа аутономија!
Зар не би требало, коначно, једном поставити питање њихове одговорности за злочиначко деловање и покушај истребљења српског народа и затирања хришћанске културе на Косову и Метохији? За све оне небројене злочине учињене под влашћу тзв, лукаво назване, "међународне заједнице" од јуна 1999. године (а уствари неколико западних земаља, истих оних које су предводиле бесомучно тромесечно бомбардовање Србије 1999), као и под вишедеценијском влашћу комунистичког режима од 1945. године, који злочини су остали недодирљиви за судске системе владајућих структура.
Па тек након тога се може разговарати о њиховим правима и привилегијама.
Сведоци смо и савременици промовисања и уздизања на пиједестал највиших вредности вазалске и капитулантске политике, од стране коалиције Тадић - Драшковић - Динкић, који свесно нуде себе за савремене вазале, не либећи се покушаја да омчу вазалства наметну и држави Србији.
Није, нажалост, то први Вук, чије ће име остати црним словима уписано на страницама историје Србије.
Али, овај Вук није више до гласноговорник, који јавно објављује како је спреман да, за само обећану "шаку долара" из Европске Уније, преда и прода највеће вредности и идеале српског народа.
Зато, свакако, горак укус оставља јасна спремност појединих српских великостојника да "прихвате нову реалност" на Косову и Метохији, и да безрезервно похрле у наручје Европске Уније.
Стога је филм "Отето Косово" значајан и може бити отрежњујући не само за Чехе, него и за Србе, и пример за углед и српским посленицима филмске уметности.
А савремене српске вазале, који свесно и циљано обмањују народ да улазак Србије у Европску Унију не значи признавање независности Косова и Метохије од стране Србије, Европска Унија кроз своје званичнике и институције свакодневно демантује - понижавајући их пред сопственим народом и показајући тиме важност и место које им придаје.
Најновији пример тога је истицање заставе тзв. државе Косово у Европском Парламенту, и изјаве званичника ЕУ да тај чин потврђује да је Европски Парламент, тело састављено од представника свих држава чланица ЕУ, признао независно Косово.
У том светлу посматране, чудно звуче и изјаве које се последњих дана чују у јавности, да је Србији довољна гаранција и да ће нас потпуно умирити у погледу намера ЕУ, чињеница да се у ССП промени неколико речи! Зар ће тих неколико промењених речи имати већу снагу од свакодневних изјава и чињења европских званичника и институција?!
Не треба бити много паметан ни далековид, па извести закључак о правим намерама ЕУ.
Истичући потребу да држава Србија коначно добије Српску војску (а не Војску Србије), која ће бити гарант достојанства и одлучности Србије да брани националне интересе, као и увек у својој историји, доносимо линк на филм "Отето Косово".
http://video.google.com
Прес одељење Епархије рашко-призренске
Боже, благослови онога који улази у овај дом,
заштити и сачувај онога који излази из њега,
и дај мир ономе ко у њему остаје
http://anastasijab.spaces.live.com/
http://club.urbae.com/cluburi/?c=pravoslavlje&clid=3
