Анастасија Драгана

МИР БОЖЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!

2011-01-07T16:59:00.002+01:00

СРЕЋНА МИ СЛАВА - СВЕТА АНАСТАСИЈА

2011-01-04T00:15:00.002+01:00

СРЕЋНА МИ СЛАВА - СВЕТА АНАСТАСИЈА

ПО КОЈОЈ САМ ДОБИЛА КРШТЕНО ИМЕ

Богу служи света дева Анастасија,

Вером, надом и делима,

Богом се сија.

Мужа, славу и богатство

дева оставља,

И сужњима радо служи,

Бога прославља.

Узе дреши, ране мије,

мученицима;

Узе дреши, даре даје,

а не узима;

Ни од људи ни од земље

плату не тражи ,

Христом Богом душу своју

и срце блажи.

Прође мука оста слава

Анастасије

С ангелима сад на небу

она ликује.

СРЕТНА СЛАВА СВЕТИ НИКОЛА МОМ СИНУ

2010-12-19T10:58:00.000+01:00

2010-11-28T18:39:00.001+01:00

♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥..♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥..♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥..♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥.♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥..♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥..♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥♥Ƹ̵̡

БОЖИЋНИ ПОСТ

Да нас Господ укрепи у посту и да нам снаге да сва искушења

издржимо и заблагодаримо Му у дан Његовог Рођења!

Почео божићни пост

За вернике Српске православне цркве почео је божићни пост којим се припремају за прославу једног од највећих хришћанских празника - родјење Исуса Христа, Божића.

Божићни пост траје до причешћа верника на божићној литургији, 7. јануара. СПЦ наводи да пост није само уздржавање од појединих јела, већ да подразумева и духовни пост, односно уздржавање од страсти и грехова.

Свако добро од Господа Вам желимо

МИХОЉСКЕ ЗАДУШНИЦЕ

2010-10-08T22:19:00.001+02:00

ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА - УСПЕЊЕ ПРЕАСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

2010-08-27T23:44:00.004+02:00

♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥..♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥..♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥..♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥.♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥..♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥..♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥̵̡

Помаже Бог, православна браћо и сестре!

СРЕЋАН ПРАЗНИК

Велика Госпојина - Успење преасвете Богородице »

28. Август. 2010

Српска православна црква сутра празнује дан Успења пресвете Богородице или Велику Госпојину - како се тај празник назива у народу.

То је један од 12 највећих хришћанских празника, посвећен дану када је она "пресељена на небо".

Богородица се сматра заштитницом жена породиља и разна су народна веровања везана за моћ икона на којима је она представљена.

Обичај је да се од велике до мале Госпојине (21. септембар) беру лековите биљке.

2010-07-10T21:44:00.001+02:00

Петровдан

Православне цркве и верници славе празник апостола Петра и Павла, који се у хришћанству сматрају првим проповедницима и учитељима новозаветне вере. Петровданским слављем завршава се петровски пост и почиње причест верника који су поштовали правила предвиђена каноном цркве.

В И Д О В Д А Н

2010-06-26T15:37:00.001+02:00

ДУХОВИ - СВЕТА ТРОЈИЦА

2010-05-23T15:26:00.007+02:00

23. maj
ДУХОВИ - СВЕТА ТРОЈИЦА
Света Тројица

( На празник Силаска Светог Духа на апостоле (у народу познат и као Духови, односно Света Тројица), под у храмовима покрива се травом, поред зидова се прислањају гране липе или неког другог дрвета, а иконе се ките цвећем. Овај обичај потиче још од првих хришћана, који су га пак преузели од Јевреја. Јевреји су на празник Педесетнице китили своје богомоље и куће гранчицама, зеленилом, травом и цвећем. То их је подсећало на време када су преко Мојсија добили десет Божјих заповести, као и на време лутања по пустињи, после бекства из Мисира, јер су у пустињи живели у колибама од грања и лишћа. На Духове у храму народ плете венчиће од траве које после носи кући и оставља поред иконе и кандила. Многи носе венчиће у торбама и ташнама јер верују да ће их Бог заштитити од разних несрећа које могу да их снађу.)

ДУХОВИ - СВЕТА ТРОЈИЦА

2010-05-23T15:26:00.003+02:00

СПАЉИВАЊЕ МОШТИЈУ СВЕТОГ САВЕ НА ВРАЧАРУ

2010-05-10T13:05:00.001+02:00

Спаљивање моштију Светог Саве на Врачару

Тело Светог Саве било је сахрањено у манастиру Милешева. Тражећи утехе и лека у време турске тираније, над моштима свога светитеља скупљао се српски народ са разних страна. Плашећи се да се на том месту не зачне буна против Турака, Синан-паша Београдски нареди да се мошти Светог Саве пренесу у Београд и ту спале. На челу турске војске која је отишла по тело Светог Саве био је Ахмет-бег Оћуз. Војска упаде у Милешеву на Велики Петак, похара манастир, узе кивот са светим моштима о однесе га Синан-паши. Следећег дана, на Велику Суботу, мошти Светог Саве Српског спаљене су на Врачару. Било је то 1594. године. Овај језовити догађај је пропраћен плачем и лелеком широм српске земље.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ

2010-04-03T22:23:00.005+02:00

Ветрови шапућу и
птице певају
Baскрс је стигао,
Baскрс је ту
а усне се питају
где је до сад лутао,
јер свет је застао од чежње
за његовом свјетлошћу !
Сретан Васкрс
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ Анастасија

ИРИНЕЈ НИШКИ НОВИ СРПСКИ ПАТРИЈАРХ

2010-01-23T13:40:00.000+01:00

Новоизабрани патријарх Српске православне цркве

Иринеј Нишки његов избор је била воља Божја

и воља Светог архијерејског сабора.

2010-01-01T08:43:00.004+01:00

+ БАДЊЕ ВЕЧЕ И БОЖИЂ +

МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ

Нек' вам Божић мир донесе
и весеље вас понесе,
Нек' вам лице срећом блиста
и душа вам буде чиста.
с свака срећа прати,
што је драго нек се врати,
Сретна звезда нек вас води,
Мир Божји, Христос се роди!
06. јануар 2010.
архија рашко-призренска и косовско-метохијска

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА ЕПИСКОПА АРТЕМИЈА
штенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Артемије упутио је божићну посланицу свему свештенству, монаштву и свим верним синовима и кћерима духовним коју овим путем доносимо у целости.
Е М И Ј Е Православни Епископ
шко-призренске
ко-метохијске енству, монаштву
има и кћерима духовним
ожићни поздрав
РИСТОС СЕ РОДИ!

„Велико и преславно чудо, изврши се данас!
е повређује; Логос

постаје тело, и од Оца се не одваја. Анђели

са пастирима славослове, и ми са њима кли-

чемо: Слава на висини Богу, а на земљи мир“.

Премила и слатка тајна Богооваплоћења Сина Божијега испуњава данас радошћу небо и земљу. Анђели певају, пастири се радују, мудраци хитају а Пресвета Дјева бди над својим чедом. Јосиф се смућује, а Ирод бесни од јарости. Чуо је о необичној звезди која најављује рођење новога Цара. Смишља освету, пролива крв недужних младенаца, али се Божји промисао остварује. Тајна до тајне, чудо до чуда, једно веће од другога, испуњују данашњи празник. Наша се срца радују а грла певају јер знају и осећају да нам се данас родио Спас у пећини Витлејемској у граду Давидову. И тако из године у годину, из века у век, из миленијума у миленијум, из нараштаја у нараштај. Та радост ничим и никим не може бити спречена ни помућена. Њено исходиште није у спољашњим условима, већ у недрима Оца Небескога и у унутрашњем устројству наше душе. И ми на Косову и Метохији већ једанаести пут дочекујемо Божић на архипелагу, у гетоима, међу бодљикавим жицама. Па ипак, ево, радост зрачи са лица ваших. То је одраз мира и спокоја у душама нашим. Ако наш спољашњи човек и страда, унутрашњи се обнавља и душа остаје умирена под Божијим скутом. Он нам је уточиште и сила; Он утеха и нада. Зато, нека се ори из наших грла и наших срца анђелска песма: „Слава Богу на висини, а на земљи мир, међу људима добра воља“.

Божић – темељ свих хришћанских празника; Божић почетак нашег спасења. Боговаплоћење је највећи догађај после стварања света и човека. Циљ оваплоћења Бога Логоса јесте спасење рода људског. Бог Логос дође на свет: „да нађе и спасе изгубљено“(Мт. 18, 11; Лк. 19, 10). Својим оваплоћењем Господ Исус Христос је подигао људску природу из чулног у надчулно, из земаљског у небеско, из човечанског у божанско. Бог се јавио као човек међу људима из неизмерног човекољубља свог. Оболелој природи нашој потребан је био лекар; палом човеку потребан је био онај који би га подигао; одлуталоме од живота потребан је био оживотворитељ; отпаломе од добра потребан је био онај који би га вратио добру; закључаноме у тами потребан је био долазак светлости; заробљенику је био потребан откупитељ; затворенику – заштитник; држаноме под игом ропства – ослободилац. Све је то човек добио у Богомладенцу Христу. Ово је било довољно да побуди Бога да сиђе и посети људску природу, која је била у тако жалосном и тешком положају.

Кад се то десило? Кад се навршило време, Бог је послао Сина свог који је рођен од жене (Гал, 4, 4). По неисказаном милосрђу свом Господ се оваплоћује да испунивши човека божанским добром и истином и животом, врати га у првобитно блаженство безгрешности. Рађајући се од Дјеве, Господ Христос доноси благослов свеукупној природи људској, јер Господ се рађа да би, као једини моћни, вратио човека у првобитно достојанство.

Божић је ваистину Божји дан, у који је Господ учинио велико божанско дело за род људски. То је дан којим време постаје – време спасења нашег. Рађајући Господа Исуса Пресвета Богородица рађа избављење и просвећење, и живот, и спасење. Постајући човек, милосрдни Господ раскида окове греха са људске природе, чиме нас враћа у првобитно рајско стање. Рођењем Спаситељевим у пећини свим народима су отворена рајска врата. Витлејемска пећина постаје Царска палата.

Падом у грех првоздани Адам је сву твар повукао у смрт и трулеж, а Нови Адам – Богомладенац Христос својим рођењем обнавља сву твар која је била иструлела у злим преступима. Зато се рођењу Спаситељевом радују и горе и хумови и долине, као што се пева у црквеним песмама.

Кроз све што се збива са Богомладенцем Христом излива се на род људски животворна и спасоносна сила. Својим рођењем Христос као Бог дарује необичан препород потомцима Адамовим. На Божић се одиграла најдирљивија драма у овом свету: Рођењем Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа дарује се спасење роду људском, уништава се непријатељство између Бога и људи, рај се отвара, Херувим са пламеним мачем одступа од дрвета живота и род људски приступа и храни се рајском храном.

На дан свога рођења од Дјеве Господ Исус Христос увео је у овај свет све своје небеске тајне и истине и тиме је просветио на божански тајанствен начин сву твар и она је прогледала и познала свога Творца. На Божић је, дакле, извршена чудесна тајна: обновљена је природа тиме што је неизменљиви Бог постао човек. Нека би се свеблаги Господ Христос родио данас и у нашим душама кроз нашу смирену веру, кроз нашу еванђелску љубав, кроз наше молитве, кроз наш пост, кроз наше милостиње, кроз наше еванђелске врлине. Нека би се са Богомладенцем Христом у нама родило и заживело све што је Христово, све што је вечно и богочовечно.

Божић је програмски празник. Он одређује не само циљ нашег живота – да постанемо богови по благодати - него и начин како то можемо остварити. Свети Григорије Богослов у својој божићној речи позива и призива све верне: „Постанимо као Христос, јер је и Христос постао као ми; постанимо богови ради Њега, јер је Он постао човек ради нас. Узео је на себе оно што је лошије – људску природу, да би нама дао оно што је боље – Божанство; Он осиромаши, да бисмо се ми његовим сиромаштвом обогатили; узе обличје слуге, да ми слободу добијемо; сиђе доле, да би се ми узвисили горе, би кушан – да би ми победили кушача; би лишен части – да би нас прославио; умре – да нас спасе смрти; узнесе се на небо – да себи привуче оне који су лежали доле у паду греха. Нека свако од нас даје све, нека плодоноси све Ономе који је Себе дао у откуп и замену за нас. А неће дати ништа такво какав је сам он, кад схвата тајну Христову и кад постаје ради Христа све оно што је Он за нас постао“.

Прослављајући рођење Христово ми величамо и Његову Пречисту Матер. Света Дјева је родила Сунце – Христа; Њиме се просветљује сва разумна природа светлошћу савршеног знања и удостојава се нетрулежности. Њој и Њеном Божанском Сину нека је и од нас вечна слава и хвала, а вама, браћо и сестре још једном сверадосни Божићни поздрав

МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Ваш молитвеник пред Витлејемским Богомладенцем

Епископ +АРТЕМИЈЕ

О Божићу 2009. године

У Манастиру Грачаница

СРЕЋНА СЛАВА СВЕТИ НИКОЛА

2009-12-18T15:48:00.003+01:00

СРЕЋНА СЛАВА СВЕТИ НИКОЛА

Срећна слава свима који славе Св. Николу!

Домаћине Бог помаже силни, Славски дан Вам срећан домаћине, да имате госте фине, да здравица дуго кружи, да се вино добро служи, да у дому цвета слога, да је здравље дар од Бога! Да се вазда песма ори, да се мудра реч збори, да се радују мали тићи, нек је слава срећна свима, да славите вековима!

Дижем чашу пуна вина да наздравим Вама свима!

Срећна слава Анастасија

2009-11-19T20:04:00.002+01:00

Његова светост Патријарх српски господин Павле,
1914 – 2009

Упокојио се у Господу Архиепископ пећки,

Митрополит београдско-карловачки,

Патријарх српски Г. Г. Павле.

Живот посвећен Богу и своме роду

РАЧАК – ОБМАНА КОЈА ЈЕ ИЗАЗВАЛА РАТ

2009-07-16T18:16:00.004+02:00

16. јул 2009.

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Настављамо са објављивањем текстова из књиге Косово: Биланс 1999 – 2009 која говори о последњем поглављу вишевековног Албанског геноцида над Србима. Издавачи су Балканолошка фондација „Лорд Бајрон“ и Амерички савет за Косово — организације које су основане само с једним циљем: да се изнесе на видело право стање ствари на Балкану а посебно на Косову и Метохији.

РАЧАК – ОБМАНА КОЈА ЈЕ ИЗАЗВАЛА РАТ

Џулија Горин1

Када се 16. јануара 1999. године дознало да је у селу Рачак на Косову пронађено 45 мртвих Албанаца – наводно цивила, хладнокрвно масакрираних од стране „Милошевићевих снага“ – западни медији су побеснели. Шеф ОЕБС-ове Верификационе мисије на Косову, амерички дипломата Вилијам Вокер, одмах је изјавио да су кривци Срби: „Судећи по ономе што сам видео, без имало оклевања тврдим да је ово покољ, злочин против човечности. Исто тако без имало оклевања оптужујем владине снаге безбедности као одговорне за ово дело“. Тврдње Београда да су убијени заправо борци ОВК погинули у борбама у околини с презиром су одбачене као „српска пропаганда“. Овај догађај био један од кључних разлога за напад од стране НАТО-а два месеца потом.

На десетогодишњицу „масакра у Рачку“, 15. јануара 2009. године, „премијер Косова'' Хашим Тачи и „председник Косова“ Фатмир Сејдиу одликовали су г. Вокера Златном медаљом за услуге човечанству. Лидери су искористили ову церемонију посвећену „мученицима покоља у Рачку“ да истакну да „српски злочини никада неће бити заборављени“.

Тешко је замислити трагикомичније обележавање 2009. године, када се навршава и десет година НАТО-вог рата. Церемонија је одржана девет година пошто је сāм Тачи признао годину дана после догађаја у Рачку да му је смицалица добро успела. У изјави коју је дао Фондацији „Лорд Бајрон“, Луис Мекензи, канадски генерал у пензији и бивши командант Заштитних снага УН у Босни, цитирао је признање бившег лидера ОВК:

[Тачи] је признао да је цео сраман „масакр“ у Рачку инсценирала ОВК која је пресвукла лешеве у цивилна одела, изрешетала их митраљезима и бацила у ров, да би после тврдила да су Срби масакрирали цивиле. НАТО је прихватио подвалу, и у потрази за новом улогом у свету после хладног рата, на дан педесетогодишњице свог постојања, постао је ваздухопловство ОВК: безбедно, са висине од око 3000 метара, бомбардовао је једну суверену државу.

У јануару 1999. године Тачи је рекао на Би-Би-Сију: „Једна наша кључна јединица је била у региону. Битка је била жестока. Нажалост, имали смо много жртава. Али и многи Срби су изгинули.“ У фебруару 2000. године, у истом духу али безобзирније, хвалисао се пред просторијом пуном страних новинара. Већина је задржала за себе оно што је могло бити прича деценије. Једино је руски национални радио пренео оно што је Тачи рекао репортерима:

[Говорећи] о методима демонизације Срба, тј. како су његови терористи из ОВК вршили злочине у циљу изазивања хитне војне интервенције Запада у Југославији... [он] је признао да је ОВК убила четири српска полицајца у Рачку. И стварно, полиција је реаговала, али то није била казнена експедиција српских специјалних јединица против албанских сељака, већ легитимна операција против албанских екстремиста који су имали упориште у Рачку... Упркос томе, НАТО је са водећим западним земљама оптужио Београд за убијање албанских сељака у Рачку. То је била прва у низу оптужби у оквиру већ разрађеног сценарија за обману међународне јавности, тј. за припрему НАТО агресије на Југославију.

Из биографије финског патолога Хелене Ранте, објављене октобра 2008. године види се да је њен извештај о масакру, у коме се заобилази идентитет жртава, био изнуђен. Лист Хелсингин саномат, чији је оперативни уредник аутор биографије, извештава да су извршени јаки званични притисци на Ранту пошто је од стране Европске Уније постављена да води истрагу о догађајима у Рачку.

„Три службеника Министарства спољних послова електронском поштом тражила су далекосежније закључке“ рекла је Ранта. „Сачувала сам те поруке“... Радна група, која је под Рантом обављала истрагу, била је у врло напетом стању од самог почетка. Сви су претпостављали да су Срби извршили масакр... По Рантиним речима, у зиму 1999. године Вилијам Вокер, шеф ОЕБС-ове Верификационе мисије на Косову, сломио је оловку на два дела и њима гађао Ранту када је одбила да за Србе употреби претерано оштре речи.

Вокер и дан данас тврди да је почињен масакр и да су Срби кривци, „али ја то никад нисам рекла. Никад нисам поменула ко су починиоци злочина“, рекла је Ранта новинарима кад је њена биографија била објављена. „Никада нисам ни једном речју поменула ко стоји иза онога што се догодило у Рачку. О томе одлучују судије, а ми патолози само обављамо истраживања“. Оптужила је Вокера да је покушавао да је наведе на одређену врсту изјаве. „Оно што га је највише љутило је то је што сам одбијала да употребим реч „масакр“ и кажем ко је одговоран за догађаје у Рачку“.

По завршетку истраге Рантин извештај није био објављен у целости. У то време је сазвала конференцију за штампу на којој је била врло неодређена, али је признала да није било трагова мучења и касапљења и да су југословенске власти биле кооперативне. Али је догађај назвала „злочином против човечности“, што је на Западу одмах протумачено као да је догађај у Рачку био масакр с предумишљајем.

Треба обратити пажњу на чињеницу да је 2003. године Ранта била један од сведока на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу. Године 2004, изјавила је за Берлинер цајтунг да је било „негативно“ то што су у оптужници против Милошевића поменути и догађаји у Рачку углавном засновани на Вокеровој верзији. Овај немачки дневни лист је имао увид у све налазе финског патолога на основу којих је закључио „да масакра у Рачку највероватније није ни било“.

Одмах после догађаја у Рачку Весли Кларк, командант НАТО-а је Милошевићу предочио фотографије жртава „То није масакр“, рекао је Милошевић. „То је намештено“.

Њујорк Тајмс је објавио овај разговор 18. априла 1999. године, три месеца пошто се водио, али је пропустио да дода да је Милошевић вероватно био у праву. У то време већ се озбиљно сумњало у веродостојност наводног масакра.

Само неколико дана после „масакра“, 21. јануара 1999. године, Ле Монд је забележио да су Вилијам Вокер и Албанци дали верзију догађаја после које су ти догађаји били још мање јасни него пре. „Зар није масакр у Рачку некако исувише савршен,“ упитао је овај француски лист.

Како су српски полицајци успели да покупе групу људи и нечујно их одведу на место погубљења док су били под сталном паљбом од стране ОВК? Како житељи тог њима врло познатог места нису приметили ров на крају села пре него што је пао мрак?И како се догодило да ни посматрачи који су провели читава два сата у овом врло малом селу нису приметили ров?Зашто има тако мало чаура око лешева и мало крви у том шанцу где су 23 човека наводно убијена сваки са по неколико хитаца у главу?Нису ли тела Албанаца убијених у борбама са српском полицијом бачена заједно у ров да би се створила слика ужаса и да би се изазвао сасвим предвидљив гнев јавног мњења?

Као што су судски истражитељи потом приметили, изгледало је да су на тела навучена цивилна одела, да је у свако испаљено по неколико хитаца и да су потом избодена ножевима неколико часова после смрти да би се симулирао брутални масакр. Па ипак је Мадлен Олбрајт на ЦБС-овом програму „Пред лицем народа“ (Face the Nation) рекла да су нађене десетине „закланих“ људи и да су „хуманитарни напади из ваздуха“ једино решење.

Вилијаму Волкеру је ОВК допустила да уђе у Рачак што није било дозвољено судским истражитељима. Уместо да предузме мере да се обезбеди место на коме је почињен злочин, Волкер је довео новинаре до рова и пустио их да га изгазе. Један од тих новинара био је немачки репортер Франц Јосеф Хуч. Према његовом каснијем сведочењу, Вокер је мирно стајао по страни док су новинари премештали тела тамо-амо да би их боље сликали. Хуч је, на пример, рекао да су тела „постављали у усправан положај уз руб падине како би се велике озледе на глави нашле у сенци и не би биле видне на фотографијама. Тела су померена с места на коме су првобитно лежала“.

Хелена Ранта још није отворено порекла нејасне изјаве које је дала 1999. године. Али значајно је да су тужиоци у Хагу избацили делове који се односе на Рачак из оптужница против бившег председника Југославије Слободана Милошевића и против бившег председника Србије Милана Милутиновића (који је ослобођен свих оптужби у фебруару 2009), као и против још петорице југословенских и српских званичника.

Пет дана пре него што су почели напади из ваздуха Клинтон је грмео: „Не смемо заборавити шта се догодило у Рачку... невини мушкарци, жене и деца изведени су из својих домова, одведени у јаругу, где су били натерани да клекну на земљу да би били покошени ватреним оружјем''. Лондон Тајмс је био још маштовитији тврдећи да су „жртвама биле ископане очи, главе размрскане, лица разнета хицима с малог растојања“. Жртве су били „сељаци, радници, житељи села старости од 12 до 74 године – мушкарци, жене и деца“.

Рено Жирар, извештач француског листа Ле Фигаро сасвим другачије описује оно што је видео:

Пред зору интервентне снаге српске полиције су прво опколиле а онда напале село Рачак, познато као упориште сепаратистичких герилаца. Полиција очигледно није имала ништа да крије јер је у 8 ч. и 30 м. позвала екипу телевизије (два новинара из АП ТВ) да снима целу операцију. Обавестили су и ОЕБС, који је послао на место збивања двоје кола са америчким дипломатским таблицама. Посматрачи су провели цео дан на брду одакле су могли да виде село.

У 15 ч. Међународни центар за штампу у Приштини добио је саопштење полиције да је убијено 15 „терориста“ у борби у Рачку и да је заплењена велика количина оружја. У 15 ч. 30 м. полицијске снаге су напустиле село, а за њима је пошла и екипа АП ТВ. У 16 ч. и 40 м. један француски новинар је прошао колима кроз село и сусрео се са три ОЕБС-ова возила наранџасте боје. Међународни посматрачи су мирно разговарали са тројицом средовечних Албанаца у цивилу. Трагали су за [евентуалним] цивилима међу жртвама. По повратку у село у 18. ч. новинар је видео како посматрачи одводе два лако рањена старца и две жене.

Призор албанских лешева у цивилном оделу поређаних у рову, који је касније шокирао свет, био је откривен тек сутрадан око 9 ч. изјутра. Открили су га новинари за којима су ускоро дошли посматрачи ОЕБС-а. Тада су село поново заузели наоружани војници ОВК који су повели странце, чим су ови дошли, ка месту на коме се догодио наводни масакр. Око подне је дошао и Вилијам Вокер лично и изразио своје згражавање.

Сви албански сведоци су дали исту изјаву: у подне је дошла полиција, силом је ушла у домове, одвојила жене од мушкараца и ове одвела у брда где их је без оклевања погубила.

Слике које је снимила екипа АП ТВ – у које је Ле Фигаро имао увид пре него што је објавио свој извештај – у потпуности су порицале ову верзију. У ствари, када је ујутро полиција ушла у село, држећи се зидова, оно је било празно. Полиција је била под жестоком паљбом јер је ОВК пуцала из ровова са околних брда.

На брдима изнад села битка је постајала све жешћа. Новинари АП ТВ, који су се налазили у селу поред џамије и одатле посматрали битку, схватили су да су герилци ОВК опкољени и да се очајнички боре да се извуку из обруча. Њих двадесетак је у томе и успело, што је и сама полиција признала.

Шта се заправо десило?Да ли је ОВК ноћу покупила тела оних који су пали под српским хицима и инсценирала масакр? Постоји једна забрињавајућа чињеница: у суботу ујутро новинари су нашли врло мали број чаура око рова где се масакр наводно догодио. Да ли је ОВК дошла на паметну идеју да покуша да војни пораз претвори у политичку победу?

Као што су многи приметили и на цивилним оделима, као и у рову, било је врло мало крви. А Вокер је одлучно тврдио да су „очигледно погубљени ту где су и нађени“. У његовом извештају за ОЕБС он је писао о „неселективним хапшењима, убијању и касапљењу цивила“ у Рачку.

Али све то није нимало пореметило план западних вођа.

* НАТО објављује да ће следећег дана одржати ванредну седницу како „би размотрио свој одговор на масакр 40 Албанаца на Косову''.
* Стејт департмент изјављује „да се не може сумњати у одлучност НАТО-а. Генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана изјављује да Алијанса неће толерисати повратак на свеопшти рат и репресију на Косову.
* Међународни Суд за ратне злочине у бившој Југославији у Хагу објављује да ће отпочети хитну истрагу.
* Државни секретар Олбрајт назива Рачак одлучујућим инцидентом који обесмишљава преговоре у Рамбујеу и да је „хуманитарно бомбардовање“ једино решење.
* Немачка, тадашњи председавајући Европске уније, каже „да су за међународну заједницу неприхватљиви такви прогони и убиства.
* У Паризу француско Министарство спољних послова изражава своје „згражање“ над овим масакром и сазива седницу ОЕБС-а на којој ће се утврдити ко је одговоран за њега.
* Министар спољних послова Уједињеног Краљевства, Робин Кук, каже: „Они који су одговорни за ове злочине биће изведени пред лице међународне правде“.
* Специјални изасланик Сједињених Америчких Држава, Ричард Холбрук, осуђује убиства називајући их „најтежим кршењем права од почетка насиља“ у покрајини.

Као што су данашњи сарадници часописа Ролинг Стоунс Марк Ејмс и Мет Таиби писали 1999. године, Вашингтон је врло брзо реаговао на Вокерову пресуду, сместа ставио у покрет своју војну машинерију и послао претеће позивнице својим НАТО пријатељима да му се придруже у предстојећој ратној забави.

Пре одласка на Косово, Вокер је готово целу своју каријеру провео у Латинској Америци. Није имао никакво знање о овом региону које би га квалификовало за дужност шефа верификационе мисије у Југославији... У Рачку је Вокерова улога била да помогне ОВК да измисли целу причу о српском масакру која би послужила као изговор за војну акцију... На крају је чак и Лос Анђелес прешао на другу страну и објавио чланак под насловом „Масакр у Рачку. Питања: Јесу ли злочини кривотворина?“

Докази који већ десет година показују да догађаји у Рачку нису били масакр нису нимало обавезивали агенцију Ројтерс. Она је 30. септембра 2008 објавила фотографију са следећом легендом: „Породице жртава, за време празника Еид-ал-фитр, обилазе гробове убијених од стране српских снага у јануару 1999. у селу Рачак, јужно од Приштине, косовског главног града.“

Све ово је део сценарија у коме медији, политичари, војни кругови, невладине организације, музеји холокауста, филмски редитељи и уметници и даље понављају балканско-муслиманске митове из деведесетих година, чак и онда када и сами муслимани признају да је реч о фарси. (Приликом прошлогодишњег хапшења Караџића Ричард Холбрук је поменуо „300.000 убијених“ у босанском рату три године пошто је Истраживачки и документациони центар у Сарајеву снизио преувеличену бројку од 250.000 страдалих на мање од 100.000.) А нико се чак и не пита зашто би наводно секуларни балкански муслимани посећивали гробове у Рачку о верским празницима, поготову имајући у виду да је борба ОВК, као што нам стално понављају, била „национална“, а не верски рат. Вођство САД још није признало оно што је ОВК већ признала, и тиме се показало као већи поборник албанских идеала и од саме ОВК.

У међувремену, Тачи се још није извинио за злочине ОВК, док захтева, и добија, извињење за извињењем од српске стране за све што је учинила и што није учинила у одбрани од терористичких напада. А годину дана пре догађаја у Рачку – године 1998 – Тачи је убио 40 Срба и Албанаца, укључујући и неке своје помоћнике. Свет, наравно, то није видео као повод да се бомбардују Албанци.

С обзиром да су стварни или измишљени српски злочини над Албанцима били разлог због кога је опште мишљење било да је Србија изгубила право на Косово, логично би било закључити да су Албанци, који већ десет година тероришу неалбанско косовско становништво – да и не говоримо о претходним деценијама – изгубили свако право на Косово.

Награда за ревност Вилијама Вокера била је, између осталог, и почасно албанско држављанство. Као што је случај и са Билом Клинтоном, Бобом Долом, Елиотом Енгелом, Џорџом Бушом и Веслијем Кларком, постоји улица на Косову која носи и Вокерово име. Тако се он придружује многим другим члановима ОВК којима су никли споменици широм Косова. Плодови најславније мисије његове каријере још увек су с нама у облику косовског рата који сада улази у своју једанаесту годину.

_______________________

1Џулија Горин је позната коментаторка и писац, специјалиста за Балкан. Приредила је хумористичну књигу Клинтонизми.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

2009-04-16T15:08:00.002+02:00

16. април 2009.

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА

„Ево дана којег створи Господ да се

радујемо и веселимо у њему“.

Преподобно монаштво,

Часно свештенство,

Богољубива паство,

Децо наша духовна,

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Обраћамо се Вама са великом духовном радошћу, јер ми данас празнујемо највећи празник, најдивније славље. Света пасхална радост обасјава наша срца, загрева наше душе, крепи нас и бодри усред гомиле земаљских брига, надахњује за живот у доброти и љубави, дарује нам предосећај нашег личног васкрсења у које верујемо и коме се надамо.

Данас, на празник Васкрсења Христовог, Господ свима отвара благодатни извор те духовне радости и не пита никога у који је сат изашао на дело своје. Он познаје, прима и признаје за своје и оне који су се трудили од првога часа, и оне који су у виноград Његов ступили у једанаести час и свакоме даје по мери вере и труду који је уложио.

Ту вечиту духовну радост живимо у пуној мери и ми, децо наша духовна, који Васкрсење Христово већ десет пуних година дочекујемо на распетом Косову и Метохији, као и у Рашкој области изобилујући у страдањима и невољама. Дочекујемо тај радосни празник са вером и надом да ако са Господом страдамо да ћемо са Њим и васкрснути. Верујемо у Његове речи, изговорене у молитви Оцу своме небеском: „Оче, хоћу да они које си ми дао, буду тамо где сам и ја“. Многи ове речи Спаситељеве поимају тако да ће са Господом бити само у Његовој слави, у вечном Царству Његовом, у будућем блаженом животу. Но то је једнострано и себично поимање. Господ од нас очекује да будемо са Њим и у Његовом страдању, понижењу, распећу, да Га пратимо на свим путевима Његовом, па разуме се, да онда тај наш живот са Христом и у Христу буде крунисан и вечним битисањем са Њим Васкрслим у Његовој слави и вечном блаженом животу.

Исту поуку и поруку даје нам, само другим речима, и свети апостол Павле, говорећи: „да нам кроз многе невоље ваља ући у Царство Небеско“. И заиста, ако ико испуњава те услове који воде и уводе у живот вечни, то је наш српски народ на Косову и Метохији који је саразапет Господу Христу, који већ десет година пролази „кроз многе невоље“, страдања и искушења. који Крст Христов достојно носи и њиме се поноси.

У томе је извор наше вере и наде, као и ове пасхалне радости, коју нико не може одузети од нас. Једино, децо наша духовна, чега се треба плашити и што нас може лишити те вечне духовне радости у Царству Христовоме, јесте грех, и само грех. Грех је нашег праоца Адама истерао из раја, грех и нас може лишити раја. А то значи да само грех нас може одвојити и раздвојити од сладчајшег Господа Христа. Христос је то знао, знао је и нашу слабост и склоност ка греху. Зато је и постао човек да људе спаси и ослободи од тираније греха. Христос је целокупним својим животом, посебно страдањем и васкрсењем, даровао људима победу над грехом, смрћу и ђаволом, и кроз то нам осигурао бесмртност и живот вечни у Царству вечне радости и блаженства.

Стога, без обзира на све спољашње околности и невоље кроз које пролазимо и којима смо изложени са било које стране, Христов човек је духовно слободан, радостан, бесмртан. У Христу сваки хришћанин живи, креће се и постоји, као што и каже једна црквена песма на Васкрс: „Јуче се с Тобом сапогребох, а данас васкрсавам с Тобом“. У томе је тајна хришћанства, у томе и извор наше пасхалне радости.

Останимо дакле, драга децо, са Васкрслим Господом, останимо у тој непомућеној радости, останимо на Косову и Метохији око наших светиња, око гробова наших славних и светих предака. То је наш крсто-васкрсни пут који једино води и уводи у живот вечни.

Та наша верност и оданост Васкрслом Господу, верност и оданост нашим духовним и народним коренима који су дубоко урасли у свету косовско-метохијску земљу, јесте највеће богаство које можемо оставити нашој деци и нашим потомцима, да и они верују, живе и спасавају се том једино спасавајућом вером Православном.

Са таквим мислима и молитвеним жељама, свима вам честитамо срећне и Богом благословене ускршње празнике, поздрављајући вас још једном сверадосним и победним поздравом

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Ваш молитвеник пред престолом Васкрслога Господа Исуса Христа

Епископ рашко-призренски

и косовско-метохијски

+АРТЕМИЈЕ

2009-02-04T18:17:00.002+01:00

01. фебруар 2009.

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Владика Артемије освештао пекару
у селу Врбовцу

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Артемије служио је данас Свету Архијерејску Литургију у селу Клокоту. Саслуживали су му свештеници и свештеномонаси наше епархије уз присуство великог броја верника Витинског краја. Међу верницима било је више од стотину деце из овог села која редовно похађају верску наставу. На крају литургије владика Артемије је одржао беседу у којој је подсетио на житија Св. Макарија и Св. Марка Ефеског чија дела и ми треба да се трудимо да подражавамо чувајући чистоту своје свете вере и позвао Србе да остану на својим огњиштима.
По завршетку литургије Епископ Артемије је у селу Врбовцу освештао пекару која ће уз народну кухињу за почетак имати 150 корисника из пет села витинске општине.

Епископ Артемије освештава пекару у Врбовцу

Помоћ народној кухињи која је стигла и од Срба из Аустрије, чијим је прилозима ова пекара и опремљена. У то име владика Артемије се срдачно захвалио представнику црквене општине Свети Сава из Беча господину Жики Бисенићу.
Посебну захвалност владика Артемије је исказао свим београђанима. Наиме, током децембра месеца 2008. године заједничком акцијом Епархије рашко-призренске и ЈКП Инфостан из Београда, прикупљено је око 10.000.000 динара. Ово је први пут да се оваква акција помоћи гладнима на КиМ спроводена у Београду. Велики број београдских домаћинстава и фирми се одазвао позиву да помогне гладнима на КиМ а помоћ је наставила да пристиже и током јануара месеца.
Ово је један диван пример заједништва српског народа када Срби из дијаспоре и Срби из престонице помажу Србима на Косову и Метохији – рекао је владика Артемије.

Прве хлебове корисницима народне кухиње поделио је Епископ Артемије

Изражавајући наду да ће потребе за народним кухињама престати владика Артемије је поручио да ће Епархија рашко-призренска наставити да помаже српском народу докле год то буде требало.

Прес одељење Епархије рашко-призренске

КОМЕ СЛУЖИ СИНОД?

2008-08-22T18:37:00.000+02:00

22. август 2008.

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Епархија рашко-призренска као одговор на текст објављен на сајту Синода 15. августа 2008. године '' О обнови порушених светиња на Косову и Метохији 17. марта 2004. године'', понудила је своју реакцију да буде објављена на истом сајту, надајући се да ће то, у складу са новинарском етиком и позитивним прописима о медијима, бити испоштовано.

С обзиром да се Информативна служба СПЦ оглушила о наведени захтев, Епархија рашко-призренска објављује поменути текст под називом '' Коме служи Синод?'', на својој интернет презентацији.

КОМЕ СЛУЖИ СИНОД?

Зашто свети Синод ствара лажну слику у јавности о успешности обнове?

Спрега светог Синода и манастира Дечани на истом послу.

Братство и јединство из Дечана – стара идеологија у новом руху!

Са неочекиваном одлучношћу свети Архијерејски Синод исказао је поново спремност да уложи све своје моћи и заложи сав свој ауторитет у правцу промовисања Меморандума – у циљу, заправо, стварања лажне слике о успешности и намени Меморандума тј. обнове порушених храмова на Косову и Метохији, која се према њему врши.

Ради се заправо о тексту објављеном на сајту Синода 15. августа 2008, (чиме ли изазваном?) са доста пратећег материјала у прилогу. И мада текст у свом уводном делу наводи да ће изнети само „непобитне чињенице“, оне су остале „непобитне“ само у жељама његових аутора. Остаје нејасно због чега поједини српски Архијереји, користећи сајт Синода као средство, имају потребу да се правдају због спровођења Меморандума (ако су већ уверени у исправност својих поступака), не износећи притом ниједан валидан аргумент.

Тако је почев од изјаве да је викарни Епископ Теодосије Шибалић „савесно обављао“ своју улогу у овом процесу изузимања српског наслеђа из домена надлежности српских институција, преко гротескне (и безочне) тврдње да су у том процесу „идентитет објеката и имовинска права СПЦ у потпуности заштићени“, до става да је наставком спровођења Меморандума и након проглашења независности, и то у сарадњи са шиптарским лажним и безаконим институцијама, „у потпуности заштићена Резолуција СБ УН 1244“, да би на крају било зачињено закључком да се овако обновљене порушене цркве „освештају“, и позивом Преосвећеном Епископу Артемију да „охрабри српски православни народ“ својим повратком у „обновљену“ епископску резиденцију у Призрену.

Ниједна од претходно наведених чињеница публикованих од стране Синода није, нажалост, непобитна, него је побијена већ много пута!

Зашто је Синод на себе поново преузео улогу промовисања и легализовања безаконих шиптарских институција (истрајавањем на спровођењу Меморандума и одбацивањем свих досадашњих упозорења о карактеру онога што се дешава на терену Епархије рашко-призренске), као што је нешто слично учинио и 2005, када је подршком потписивању Меморандума легализовао шиптарске институције самоуправе, до тада непризнате од стране српске државе и српске Цркве, на чијем челу су се налазили и још увек се налазе осведочени ратни злочинци и реализатори геноцида над српским народом на Косову и Метохији?

Није тешко увидети ко стоји у позадини као организатор оваквог деловања светог Синода – то је манастир Високи Дечани, односно викарни Епископ Теодосије Шибалић и дечански монах Сава Јањић, као главни извршиоци спровођења обнове путем Меморандума, и главни оперативци у домену промовисања Меморандума, ради стварања лажне слике о успешности ове обнове.

Као што није тешко увидети да је Митрополит Амфилохије главни извршилац у домену фаворизовања и наметања Меморандума, у оквирима деловања светог Синода СПЦ.

Овај механизам је, нажалост, до сада већ много пута и на разне начине потврђен.

Епархија је до сада више пута упозоравала да су информације и извештаји који долазе из Дечана о успешности и напретку обнове улепшавани, нетачни, те да стварају лажну слику о успешности обнове. Ова упозорења упућивана су у више наврата, званичним путем, и светом Синоду.

Стога је јасно да су овим нетачним извештајима обмањивани како Синод, тако и јавност. Свети Синод, међутим, јесте обмањиван по овом питању, али није и обманут. Јер су до светог Синода више пута, од стране разних лица и институција, стизала јасна и алармантна упозорења, не само о неприхватљивим пропустима у процесу обнове, него и о погубним политичким последицама, које овакав начин спровођења обнове доноси интересима српског народа и српске баштине.

Свети Синод је, дакле, био у поседу свих релевантних информација везаних за процес спровођења Меморандума. Али, ипак, увек је бирао да промовише и фаворизује лажну слику пласирану из Дечана, а свесно је занемаривао поруке које су указивале на рапидно урушавање корпуса српске баштине на Косову и Метохији и угрожавање српских интереса.

При свему томе, свети Синод је у протеклих неколико година (односно неколицина Архијереја СПЦ под окриљем Синода) својим ауторитетом и својим заузимањем код државних власти, битно утицао на опредељивање државних институција по овом питању.

Још су у свежем сећању самоуверене и (не)уверљиве тврдње Митрополита Амфилохија из 2005. године:

«По Меморандуму само оно предузеће које има искуства градње и обнове православних храмова може конкурисати. Оно предузеће које да најповољније услове, а већ има искуства у обављању оваквих радова добиће посао. То може бити предузеће из Грчке, Италије, Србије..., али на Косову и Mетохији нема таквих предузећа. Значи, иза тврдњи да су Синод и Патријарх потписивањем Меморандума посао обнове светиња поверили онима који су их уништили, стоје или необавештени или злонамерни».

Ове тврдње Митрополита Амфилохија стварност је немилосрдно демантовала. Али...?

Јасно је, нажалост, да се Митрополит Амфилохије још 2005. упустио у свесно обмањивање јавности по овом питању. Потпуно исту улогу вршио је и помоћни Епископ Теодосије Шибалић још 2005, када је уочи првог круга тендера изјављивао да шиптарске фирме неће обнављати порушене светиње. Када су на првом кругу тендера, ипак, изабране углавном шиптарске фирме (по одлуци, наравно, Еп. Теодосија Шибалића и благослову Синода), Епископ Теодосије није жалио труда да све увери како се то неће поновити у другом кругу. Након што се исто поновило и у другом кругу тендера (опет по одлуци онога ко је пружао лажна уверавања да се то неће догодити), та тема је скинута са дневног реда.

Слично је и са следећом изјавом Митрополита Амфилохија, такође из 2005. године:

„Меморандум.... није нешто што се изненада појавило. То је акт који је дуго припреман. На њему су радили наши стручњаци и представници међународне заједнице. Свети Архијерејски Синод се са текстом Меморандума сагласио после дугог усаглашавања, на три узастопне седнице..., на две је присуствовао и Владика Артемије“.

Нити се, међутим, свети Синод сагласио са текстом Меморандума „после дугог усаглашавања“, нити је о њему било уопште речи на седницама, нити је „дуго припреман“, нити су на њему радили „наши стручњаци“.

Због чега, питање је, Високопреосвећени Амфилохије није презао од оваквих потеза, који никако не приличе митрополитском достојанству?

Да ли су га на то „нагониле“ обавезе преузете чланством у Европској Експертској Групи, када се обавезао да ће „уложити све своје професионалне и личне потенцијале“ ради „учлањења Србије у европске и евро-атлантске интеграције“?

Али, чланство у једној организацији као што је Европска Експертска Група још мање приличи достојанству Митрополита и Архијереја Цркве Божије!

Јер, сваки члан Европске Експертске Групе, између осталог, „има следеће обавезе:

1. да спроводи програмске активности Организације;

2. да својим радом учествује у реализацији основних задатака и циљева Организације“.

Како тек схватити чињеницу да је упутство за потписивање Меморандума, Српској Православној Цркви стигло од америчке администрације из Вашингтона 2005. године, и да је Синод тада поступио по том упутству?

Као и да је након повлачења потписа са Меморандума 26. марта 2005. од стране Патријарха Павла, од делегације Српске Цркве из Вашингтона послата панична порука да им се сва врата због повлачења потписа затварају, те је Синод хитно, на пучистички начин, морао издејствовати оснажење потписа на Меморандуму, 27. марта?

И поред тога Митрополит Амфилохије није се либио да 29. марта у београдској дневној штампи изјави да „потписивање Меморандума нико није постављао као услов за сусрет делегације СПЦ са Бушом“!

Да ли је овакво деловање израз истинске унутрашње бриге за Косово и Метохију, или је то манифестација неких других тежњи? Може ли се на овакав начин сачувати Косово и Метохија? Сигурно не! Јер, добра може донети само оно што је учињено на добар начин. Овакви поступци, међутим, мотивисани су и служе другим интересима.

Јасно је да је Синод одиграо одлучујућу улогу у стварању лажне слике о успешности обнове, као и у прикривању свих ризика, пропуста, промашаја, погубних последица, али и у промовисању оних који су, са српске стране, најодговорнији за фијаско обнове и урушавање српских интереса.

Није, међутим, јасно пласирање из манастира Високи Дечани идеје „мултиетничности“ тј. идеје „братства и јединства“, као идеала обнове којем српски народ треба да тежи („само се у стручној сарадњи на мултиетничкој основи могу постићи најбољи резултати“). Зашто се ова стара (црвена) идеологија пласира у новом руху, овога пута са места црквених великодостојника, који имају ауторитет борбе за српске интересе и (причину) бранитеља српства?

Да ли зато да би се тиме потпомогла амнезија и аболирање шиптарских злочина над Србима почињених (а некажњених) не само од 1999. године, него и оних под режимом комунистичке тираније, током периода Другог светског рата...? Ту исту улогу имало је и наметање идеје братства и јединства након Другог светског рата, када је требало додатно казнити Србе, иако жртве масовних злочина усташа и муслимана у НДХ и Шиптара на Косову, а наградити злочинце добрима о којима никада нису ни сањали.

Зар се српске цркве могу најбоље обновити само „на мултиетничкој основи“, тј. сарадњом џелата и жртве? Зашто Срби данас не могу да подижу и обнављају своје храмове без исламског елемента? Зашто укључивати у обнову оне, који немају никакво знање ни искуство у предметном послу? Зашто препуштати сатрапима оно највредније што смо као народ кроз векове створили? Зашто...?

Треба ли одговоре на постављена питања очекивати из Високих Дечана? Свакако не!

Прес одељење Епархије рашко-призренске

Боже, благослови онога који улази у овај дом,
заштити и сачувај онога који излази из њега,
и дај мир ономе ко у њему остаје

МОЈИ БЛОГОВИ говоре о мени
http://anastasijab.spaces.live.com/
http://anastasijab.blogspot.com/
http://anastasijab.bosnablog.com/
http://club.urbae.com/cluburi/?c=pravoslavlje&clid=3

Четврта годишњица оживљавања

2008-08-17T09:18:00.002+02:00

15. август 2008.

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Четврта годишњица оживљавања
манастира Бањска

Три Епископа на прослави четврте годишњице почетка обнове Бањске
Литургија служена по устаљеном вековном поретку Цркве, без примеса новотарстава
Модел обнове Бањске - парадигма савремене и одрживе обнове цркава

Манастир Бањска прославља данас своју храмовну славу светог Архиђакона Стефана, и четврту годишњицу од почетка обнове. Пре четири године монашко братство уселило се у објекат привременог карактера, подигнут на остацима највеће задужбине краља Милутина и најмонументалнијег српског манастира средњег века, и тиме је означен почетак свеобухватне обнове манастира Бањска.

Епископи Артемије, Никанор и Лукијан у манастиру Бањска

Циљ обнове Бањске пре свега је подизање цркве светог Архиђакона Стефана, као и васпостављање свих манастирских грађевина, али, такође и ревитализација бање Бањска, као и плански развој насеља Бањска. У том смислу већ су започете опсежне активности у правцу припреме пројектне документације.
Манастир Бањска у једном периоду турског ропства био је претворен у џамију, али је братство по свом усељењу у манастир 2004. године одлучно да уклони све трагове ипоследице исламског насиља, те је као прва фаза тога процеса већ обављено демонтирање отоманског зида.
Модел и начин обнове манастира Бањска наметнуо се као парадигма и пример за углед свеобухватне и одрживе обнове, не само порушених цркава на Косову и Метохији, него и као успешан модел бриге и очувања културне баштине једног народа.
Као посебан допринос обнови Бањске планира се повратак скултпуре Бањске Богородице са Христом, која је привремено смештена у омањем манастиру Соколица поред Бањске. Бањска Богородица у свету је позната као ремек дело српске средњевековне црквене уметности.
На четврту годишњицу обнове Бањске свету Архијерејску Литургију служила су три Епископа, Артемије рашко-призренски, Никанор банатски и Лукијан будимски, уз саслужење тридесетак свештеника и ђакона, те је и пространи Бањски олтар био мали да прими све служашче.
На Литургији је у чин јеромонаха рукоположен јерођакон Пимен, сабрат манастира Бањска.

Владика Артемије и јеромонах Пимен
Литургија у манастиру Бањска служена је по устаљеном вековном поретку Цркве, који се брижљиво чува у Епархији рашко-призренској, без примеса новотарстава, која се, нажалост, последњих година, уз велико усиље, покушавају наметнути током богослужења.
Епархија рашко-призренска, уз не мали број осталих Епархија СПЦ, представља бастион очувања Предања и исконске вере Православне Цркве.

Детаљ са Литургије у манастиру Бањска
Епархија рашко-призренска на челу са својим Архијерејем Епископом Артемијем, представља брану позападњаченим тенденцијама у Српској Цркви, и високи светионик из кога сија непомућена светлост истинске вере Једне Католичанске Цркве.

Прес одељење Епархије рашко-призренске

ОТЕТО (ПРЕДАТО?) КОСОВО

2008-05-30T19:22:00.001+02:00

30.мај 2008.

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Понављамо вест због погрешно наведеног линка. Молимо Вас користите испрвљену верзију.

ОТЕТО (ПРЕДАТО?) КОСОВО

Најновији документарни филм чешке јавне телевизије под називом "Отето Косово" изазива жестоке полемике у Чешкој, чија Влада је 21. маја, не без великих оспоравања, ипак решила да озваничи и призна безакоње учињено 17. фебруара у Приштини самопрокламованим проглашењем независности Шиптара од државе Србије.

Потресно и аутентично сведочанство страдања Срба на Косову и Метохији кроз 20. век, протегнуто и на прве године 21. века, кроз документарне кадрове и захваљујући стваралачкој инвентивности чешких аутора, износи делић страшне истине о дијахронијској злочиначкој активности Шиптара над српским народом, која се може изразити само једном речју - геноцид над Србима.

Јер, посматрајући одреднице о геноциду изнете у Конвенцији УН о геноциду, сагледава се да су скоро све карактеристике наведене у поменутој Конвенцији примењиване током читавог двадесетог века од стране Шиптарске популације, над српским народом на Косову и Метохији.

У томе су имали здушну помоћ Запада током Другог светског рата, и комунистичког режима након 1945, да би се Запад деведесетих година поново на велика врата вратио на сцену, пружајући сваку помоћ и покриће злочиначком истребљењу Срба од стране Шиптара.

О небројеним шиптарским злочинима над Србима током двадесетог века делимично сведочи и књига која се након вишегодишње припреме у Епархији рашко-призренској налази у штампи и ускоро ће бити објављена, а која доноси оригинална документа из Архиве Епархије о шиптарским злочинима (прогони, убиства, силовања, пљачке...).

Имајући све то у виду, могло би се рећи да чуди став који је имала Српска делегација током процеса Преговора о Косову и Метохији, износећи олако понуду да ће Шиптарима дати најширу могућу аутономију, коју иједна мањина на свету ужива.

Да ли то као награду за небројене злочине које су чинили и још увек чине - према Србима, српској имовини, српској културној и духовној баштини? Чиме су то Шиптари заслужили "највећу могућу аутономију"? Бескрајним мноштвом злочина и систематским затирањем свега српског и хришћанског на Косову и Метохији?

Тиме се, заправо, од стране Срба једним потезом амнестирају сви њихови злочини, можда се и оправдавају, и уз то им се пружа награда - највећа могућа аутономија!

Зар не би требало, коначно, једном поставити питање њихове одговорности за злочиначко деловање и покушај истребљења српског народа и затирања хришћанске културе на Косову и Метохији? За све оне небројене злочине учињене под влашћу тзв, лукаво назване, "међународне заједнице" од јуна 1999. године (а уствари неколико западних земаља, истих оних које су предводиле бесомучно тромесечно бомбардовање Србије 1999), као и под вишедеценијском влашћу комунистичког режима од 1945. године, који злочини су остали недодирљиви за судске системе владајућих структура.

Па тек након тога се може разговарати о њиховим правима и привилегијама.

Сведоци смо и савременици промовисања и уздизања на пиједестал највиших вредности вазалске и капитулантске политике, од стране коалиције Тадић - Драшковић - Динкић, који свесно нуде себе за савремене вазале, не либећи се покушаја да омчу вазалства наметну и држави Србији.

Није, нажалост, то први Вук, чије ће име остати црним словима уписано на страницама историје Србије.

Али, овај Вук није више до гласноговорник, који јавно објављује како је спреман да, за само обећану "шаку долара" из Европске Уније, преда и прода највеће вредности и идеале српског народа.

Зато, свакако, горак укус оставља јасна спремност појединих српских великостојника да "прихвате нову реалност" на Косову и Метохији, и да безрезервно похрле у наручје Европске Уније.

Стога је филм "Отето Косово" значајан и може бити отрежњујући не само за Чехе, него и за Србе, и пример за углед и српским посленицима филмске уметности.

А савремене српске вазале, који свесно и циљано обмањују народ да улазак Србије у Европску Унију не значи признавање независности Косова и Метохије од стране Србије, Европска Унија кроз своје званичнике и институције свакодневно демантује - понижавајући их пред сопственим народом и показајући тиме важност и место које им придаје.

Најновији пример тога је истицање заставе тзв. државе Косово у Европском Парламенту, и изјаве званичника ЕУ да тај чин потврђује да је Европски Парламент, тело састављено од представника свих држава чланица ЕУ, признао независно Косово.

У том светлу посматране, чудно звуче и изјаве које се последњих дана чују у јавности, да је Србији довољна гаранција и да ће нас потпуно умирити у погледу намера ЕУ, чињеница да се у ССП промени неколико речи! Зар ће тих неколико промењених речи имати већу снагу од свакодневних изјава и чињења европских званичника и институција?!

Не треба бити много паметан ни далековид, па извести закључак о правим намерама ЕУ.

Истичући потребу да држава Србија коначно добије Српску војску (а не Војску Србије), која ће бити гарант достојанства и одлучности Србије да брани националне интересе, као и увек у својој историји, доносимо линк на филм "Отето Косово".

http://video.google.com/videoplay?docid=4554948078128880143&

Прес одељење Епархије рашко-призренске

Боже, благослови онога који улази у овај дом,
заштити и сачувај онога који излази из њега,
и дај мир ономе ко у њему остаје

http://anastasijab.spaces.live.com/

http://anastasijab.bosnablog.com/

http://club.urbae.com/cluburi/?c=pravoslavlje&clid=3

Американци воле криминалце

2008-05-29T20:36:00.002+02:00

28. мај 2008.

Извор: Курир

Џејмс Џатрас: Американци воле криминалце

Џејмс Џатрас, директор Америчког савета за Косово, саветује да српска војска треба да уђе на Косово уколико поново буду угрожени животи Срба

Српска војска би требало да уђе на Косово и Метохију уколико буду угрожени животи преосталих Срба, казао је за Курир Џејмс Џатрас, директор Америчког савета за Косово, организације која покушава да утиче на америчку спољну политику према српској покрајини, а тренутно покушава и да омете најављену војну помоћ Косову.

Он не мисли да би српска војска у овом тренутку требало да улази на Косово да би поново успоставила своју власт, али каже да Србија треба да покаже озбиљне војне активности.

- Њене снаге треба да спроводе војне вежбе близу линије контроле између Косова и остатка Србије и да јасно кажу: „Ми ћемо војно интервенисати ако буде било каквог напада на Србе од стране Кфора или Албанаца“. А ако буде било каквих индиција да ће такви осмишљени напади уследити, Србија би требало да помери своје снаге у Митровицу, и такође у Гњилане, и да буде спремна да се суочи са нападима на Србе на Косову. И Кфор не би могао ништа да уради у вези с тим - истиче Џатрас.

Он сматра да улазак српских снага ради заштите српског становништва не би значио конфликт са Кфором.

- Наравно, Србија би требало јавно да заузме став: „Нећемо нападати Кфор или Албанце осим ако буду напали Србе на Косову, али ако будемо нападнути, бранићемо се и адекватно ћемо одговорити“ - истакао је Џатрас.

Он је казао да би Американци мало шта могли да ураде у вези с тим.

- Америка је развучена по целом свету, у Авганистану, Ираку... Наша армија се распада. На Косову имамо 1.400 људи и они не могу ништа да ураде да би натерали Србе да прихвате косовске власти. Европљани неће бити толико глупи да започну нови балкански рат само зато што би им Американци рекли да то ураде - навео је Џатрас.

Овај амерички адвокат каже да Амерички савет за Косово стоји на становишту да треба спровести истрагу о наводима из књиге Карле дел Понте који се односе на трговину органима.

- Нема разлога да не верујемо у тачност тих навода. Чињеница је да је организација као што је Хјуман рајтс воч, која је све само не пријатељска Србији, инсистирала на истрази, што је индикатор кредибилитета тих информација - казао је он.

Џатрас сматра да објављивање књиге пре признања независности Косова не би променило америчку спољну политику, а битније ни европску, јер „већина европских земаља добија инструкције директно из Вашингтона“.

- Јасно је да је америчка администрација упозната са свим овим стварима и није их брига. Знају да је Тачи криминалац, знају да је Харадинај криминалац, знају да је Чеку криминалац, али, брину ли због тога? Ми волимо криминалце - закључио је амерички стручњак.

ЏИХАД НА КОСМЕТУ

Амерички савет за Косово блиско сарађује са српским лидерима на северу Косова, а посебно са владиком рашко-призренским Артемијем.

Директор Савета Џејмс Џатрас заступа став да су Албанци последња етничка група на свету којој треба дати независност јер би било каква држава створена под њиховим вођством била легло криминала, џихада, тероризма и „црна рупа“ Европе. Он је такође изјављивао да су Срби у протеклих 15 година били најсистематичније угњетаван народ, а посебно на психолошком плану.

- Косовом доминира криминал, џихад и тероризам, а људи у САД су шокирани јер њихова држава води рат са терористима у Ираку, а на Косову подржава Агима Чекуа, Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја, криминалце и ратне злочинце - наводи Џатрас.

2008-05-29T20:19:00.001+02:00

28. мај 2008.

Извор: Газета

Владика Артемије: Има нас непослушних

Епископ рашко-призренски каже да ће спорна питања бити решена на неком следећем Сабору, као и да није било речи о његовом премештају са Косова

Колективно руководство, као ни избор новог патријарха за живота старог, нигде у црквеној пракси нису забележени, осим у Србији. Свети архијерејски Сабор СПЦ-а за шест дана рада није донео ниједну одлуку, осим да Синод преузима све дужности и обавезе српског патријарха.

Након Сабора, епископ рашко-призренски Артемије специјално за ГАЗЕТУ каже да у одсуству Његове светости епископи нису могли донети било какву одлуку која би била правоснажна, те да ће се постојеће стање наставити до неког другог Сабора.

Да ли ће Српска православна црква успети да се избори са бројним питањима која су и после Сабора остала нерешена?

- Видећемо како ће се ситуација одвијати. Даће Бог. Не треба то схватати трагично. Нерешена питања биће разјашњена на неком од следећих Сабора.

Какво је здравствено стање Његове светости?

- Његова светост је, као што знамо, и даље на ВМА, а његово здравствено стање је такво да он не може да обавља своју функцију. То се показало и за време Сабора.

Да ли сте можда били у прилици да посетите патријарха Павла?

- Нисам имао прилику лично да га видим, али ми је познато његово здравствено стање. Не бих ја пуно о патријарху у овој ситуацији.

У медијима се у више наврата могло чути да ће на Сабору бити донета одлука о Вашем премештају у неку другу епархију, мању по важности?

- Моје измештање није било предмет Сабора. То су дезинформације које је неко ширио. Немам ништа више о томе да вам кажем.

Зашто је по трећи пут разматрано питање служења литургије, када је и на претходном Сабору потврђена одлука да се задржи стари, традиционални начин?

- Има нас непослушних. Неки од епископа држе се новотарија, па се више пута морала потврдити претходно донета одлука да се остане при вековној пракси богослужења.

Да ли сте променили став о мисији ЕУЛЕКС?

- Сви знају да је мисија Еулекс нелегитимна и неуставна и да је њено постављење против свих норми и прописа. Са мисијом Еулекс нећемо сарађивати. То није само моје мишљење, већ је то став читавог Сабора.

Каква је тренутна ситуација на Косову?

- У протеклих десет дана ситуација је све гора и гора. Има покушаја напада на наше младиће и децу. Слобода нашег живља на Косову је ограничена, а ту је и питање увоза лекова са којим стално имамо проблема. Самозвана држава Косово ће 15. јуна донети свој устав, и тада ће према Србима показати своје право лице. Требало би да се боримо да наш народ остане на Косову, а то ћемо учинити уколико конституишемо сопствене општине. Упркос томе што УНМИК то оспорава, и пребацује своје дужности на Еулекс, ми би требало да инсистирамо на сопственој власти у нашој покрајини.

пише: ОЛИВЕРА РАНЂИЋ

2008-04-27T11:27:00.001+02:00

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ - ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ

2008-04-27T11:19:00.001+02:00

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

“Нека се веселе небеса достојно,

и земља нека се данас радује,

и да празнују сви светови видљиви и невидљиви,

јер Христос, вечна Радост наша,

устаде из мртвих.” (Пасхална песма)

Нека Вас Господ Бог прати Вашим животним стазама , и у изобиљу Божијег Благостања, здравља и снаге. Мир, спокојство и лепу атмосверу у дому са најближима, за Васкрсшње празнике, желим свимa од срца Вам жели Анастасијаб.

"ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ-ВАИСИНУ ВАСКРЕСЕ":

Парастос за пострадале у Мартовском Погрому 2004.године

2008-03-18T20:03:00.003+01:00

Владика Артемије на парастосу у Грачаници

Парастос за пострадале у Мартовском Погрому 2004. године

Поводом годишњице Мартовског погрома данас је са почетком у 10 часова у порти манастира Грачанице одржан парастос свим пострадалима од 1999. до данас. Парастос је служио Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски Артемије уз саслуживање свештенства и монаштва наше епархије. Парастосу је поред великог броја верника присуствовао и министар за Косово и Метохију господин Слободан Самарџић са сарадницима.

Окупљеним верницима прво се обратио владика Артемије подсетивши на нечувени погром који је извршен над српским народом.

'' Та рана још није зацелила она се повремено разбуктава, а данас наш народ поново крвари у Косовској Митровици и тако обележава четири године од Погрома '' -рекао је епископ Артемије.

'' Данас вршимо помен свим пострадалим у рату а нарочито за оне после 1999. Помолили смо се и за нас који овде остајемо и опстајемо да бисмо сачували Косовски завет. Да нам Господ удели мудрости, снаге и воље да истрајемо до краја на нашем крстоваскрсном путу. Да нам Господ да снаге да останемо народ истрајан и упоран у борби за вечну истину, вечну правду и живот вечни. Оно што смо преживели у задњих девет година не смемо заборавити и не можемо, али се морамо трудити и борити за наша будућа покољења да они могу живети на Косову и Метохији у миру, срећи и благостању'' додао је владика Артемије.

Потом се окупљеном народу обратио министар за Косово и Метохију господин Самарџић. На почетку свог говора министар је рекао да је 17. марта 2004. био још један неуспели покушај да се масовним насиљем Срби истерају са Косова и Метохије.

'' Било је пуно жртава. Ми им данас вршимо парастос и вечито ћемо их се сећати. Било је пуно разарања. Гореле су поново цркве и манастири. Изгорела је Богородица Љевишка у Призрену али смо ипак опстали'' рекао је министар.

''Уместо да буду кажњени за то што су учинили Албанци су били награђени. Они су без правног основа, поново насилно прогласили некакво независно Косово'' додао је министар.

Истакавши даље да су ту независност признале само оне државе које имају некакве своје интересе министар је нагласио да је све то пројекат САД које желе да се стационирају овде са својим базама и војском и да од Албанаца направе своју војску.

У свом говору министар је даље говорио о потреби да Срби опстану на Косову и Метохији и да се не смеју предати.

''Косово јесте Србија али без Србије на Косову и Метохији нема ни Срба на Косову и Метохији'' додао је министар.

Коментаришући најновије догађаје у Косовској Митровици министар Самарџић је рекао да је синоћ од стране Србије УНМИК-у предат предлог споразума о сарадњи Србије и УНМИК-а о спровођењу резолуције 1244 у новонасталој ситуацији и затражено је да се ништа не предузима док се не преговара са људима који су ушли у зграду суда. ''Договор није испоштован и на годишњицу једног насиља дешава се још једно насиље'' рекао је министар.

'' Неком треба насиље на Косову и Метохији. То нису Срби. Они су испровоцирани. Дошла је УНМИК полиција наоружана до зуба, дошао је КФОР. Разуме се да су људи дали отпор.'' додао је он.

Министар Самарџић је све позвао да када дају отпор то чине смирено и организовано: ''Морамо пружити људски, државни, хришћански отпор свему овоме што се догађа.''

Министар је такође напоменуо да Срби морају да сарађују са УНМИК администацијом као легалним представником УН додајући да Срби могу радити само под надлежношћу Србије а не могу и неће радити под надлежношћу илегалне албанске државе на Косову и Метохији.

MOJI BLOGOVI
http://anastasijab.spaces.live.com/
http://anastasijab.blogspot.com/
http://anastasijab.bosnablog.com/

Парастос за пострадале у Мартовском Погрому 2004.године

2008-03-18T19:52:00.000+01:00

Парастос за пострадале у Мартовском Погрому 2004. године

Владика Артемије на парастосу у Грачаници

У свом говору министар је даље говорио о потреби да Срби опстану на Косову и Метохији и да се не смеју предати.

MOJI BLOGOVI
http://anastasijab.spaces.live.com/
http://anastasijab.blogspot.com/
http://anastasijab.bosnablog.com/

НЕЗАВИСНОСТ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ НЕ СМЕ БИТИ ПРИЗНАТА!

2008-03-10T18:22:00.002+01:00

10. март 2008.

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ:

НЕЗАВИСНОСТ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ НЕ СМЕ БИТИ ПРИЗНАТА!

С обзиром на непрекидно и континуирано појављивање Његовог Високопреосвештенства Митрополита Амфилохија у медијима последњих дана, у циљу слања јавности одређених порука које се тичу Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске и проблематике са којом се она сучељава у овим тешким и одсудним данима, што поприма обрисе „офанзиве“, а узимајући притом на себе улогу патрона Епархије рашко-призренске, Епархија је приморана да се обрати јавности у циљу изношења реалне слике стварности и потврде својих ставова.

Његово Преосвештенство Епископ Артемије на састанку са Министром вера у Влади Републике Србије г. Радомиром Наумовим у Грачаници 29. фебруара 2008, изјавио је да Меморандум о обнови цркава и манастира који је СПЦ потписала са привременим косовским институцијама више не важи. „Са новим косовским институцијама, које не признајемо, нисмо потписали никакав уговор, па самим тим и претходни Меморандум не важи“ рекао је Епископ Артемије и додао да ниједна црква ни манастир који су били обухваћени Меморандумом нису обновљени.

Да ли Меморандум може важити после проглашења независности, кључно је питање које се поставља. Епископ Артемије одлучно стоји на ставу да „ будући да не постоји више тело које га је потписало“ као и да „су престали да постоје услови под којима је настао“, и Меморандум више не постоји - „он је мртав“.

Утолико чуде изјаве Његовог Високопреосвештенства Митрополита Амфилохија да је Меморандум „још увек на снази“ (Новости, Танјуг...), када је очигледно да то значи интензивну и широку сарадњу са лажним шиптарским институцијама из Приштине, и то управо у најосетљивијем делу за Епархију рашко-призренску – извођењу радова на храмовима из њене надлежности. Инсистирањем на остваривању сарадње са шиптарским институцијама установљеним на безакоњу и насиљу, које Срби одлучно одбацују од првог дана проглашења „независности“, Митрополит Амфилохије се директно супротставља наредби надлежног Архијереја Епископа Артемија, по питању контакта са новоствореним шиптарским институцијама и мисијом Еулекса, позивајући при томе његово свештенство и монаштво на отказивање послушности свом Архијереју и увођење анархије у Епархију, и уз то охрабрује на предузимање корака чија ће реализација значити признање независности, највећег до сада учињеног безакоња над српском државом и српском Црквом од стране неколико западних земаља и шиптарске популације са Косова и Метохије.

Сарадња са шиптарским институцијама представља њихово признање као легитимних и законитих, самим тим представља и признање независности Косова. Шта друго Шиптари и Запад од Србије желе? Признање лажних шиптарских институција као легитимних, озакоњује насиље и безакоње учињено 17. фебруара проглашењем независности. И зар ће Српска Црква прва признати независност Косова и дати легитимитет његовим институцијама, док Влада у Београду доследно понавља да никада неће признати независност Косова и да су шиптарске институције лажне?

Чврсто изражена одлука и став Митрополита Амфилохија да се настави сарадња са шиптарским институцијама носи у себи опасност директног супротстављања ставовима Владе Републике Србије, покушај урушавања јединственог става Владе Србије и Епархије рашко-призренске, и уношење смутње у до сада јасно дефинисане ставове српског народа по питању односа према самопроглашеној држави Косово.

Откуда тенденција да се на овако груб начин оповргавају ставови и политика Владе Србије? Зашто нам такве поруке стижу са Цетиња?

О даљој важности Меморандума, или другим речима, о признавању независности Косова и Метохије, може одлучити само Свети Архијерејски Сабор, а никако један Архијереј, па био он и Митрополит Амфилохије.

Не треба ли, можда, узроке оваквих ставова Његовог Високопреосвештенства тражити у чињеници да је он члан Европске Експертске Групе, чији су основни циљеви и задаци „подршка свеукупним политичким, економским и друштвеним реформским процесима у Србији, у циљу учлањења у европске и евро-атлантске интеграције“, као и „афирмисање про-европски и евро-атлантски оријентисаних актера“?

Кредо чланова Европске Експертске Групе каже да ће они, будући „чврсто уверени у добробит перспективе учлањења Србије у европске и евро-атлантске интеграције, уложити све своје професионалне и личне потенцијале за остварење овог цивилизацијског пројекта“. Он садржи у себи и став да ће „чланови Европске Експертске Групе наставити да се доказују као успешни лидери и промотери реформског европског пута Србије у 21. веку“. Стога ће „Европска Експертска Група настојати да промовише свеобухватан коцепт реформи у складу са критеријумима постављеним за ступање у чланство Европске уније и евро-атлантске интеграције“.

При свему томе, сваки члан Европске Експертске Групе „има следеће обавезе: 1. да спроводи програмске активности Организације;

2. да својим радом учествује у реализацији основних задатака и циљева Организације“.

Можда су наведене чињенице онемогућиле Његово Високопреосвештенство да изрази подршку одлуци Епископа Артемија, којом забрањује својим клирицима сваки контакт са мисијом Еулекса и шиптарским институцијама, те да се у својим изјавама ограничи само на потврду контаката са Кфором и Унмиком? Да ли су преузете „обавезе“ разлог да се ниједном речју не подржи оправдани став Епископа Артемија о забрани сарадње са мисијом Европске Уније и шиптарским институцијама?

Да ли се, такође, као случајност може сматрати поклапање основних постулата и принципа деловања Европске Експертске Групе са најновије израженим ставовима Чедомира Јовановића, лидера ЛДП-а, који је изјавио да предстојећи избори морају Србији омогућити „наставак реформи“ и да ће ЛДП бити „одлучан чувар европских вредности и борац за афирмацију тих вредности“?

Епархија рашко-призренска одлучно одбацује оптужбу Митрополита Амфилохија да је Епископ Артемије по питању Меморандума „из својих личних разлога заузео другачији став од Синода и Архијерејског Сабора“, и потврђује да су разлози пре свега дубоко црквене природе, везани за вековно канонско устројство Цркве, а затим и стратешко-националног и стручног карактера, потпуно у складу са ставовима српског Преговарачког тима израженим у току преговора о статусу КиМ, те да се оправданост става Епископа Артемија до сада непобитно потврдила на више нивоа, а нарочито догађајима који су се одиграли у овој години.

Епархија рашко-призренска поздравља одлуку Премијера Коштунице да се распишу ванредни парламентарни избори, који би довели до формирања Владе, чији ће основни задатак бити борба за очување Косова и Метохије.

У том смислу досадашња политика ДС и Г17 Плус, који су својим деловањем потврдили спремност на одрицање од дела државне територије, тиме нарушавања и Устава Србије, мора од стране српског бирачког тела бити на адекватан начин вреднована и стављена далеко од позиција власти.

Ако су тачни гласови многих, да је Запад уочи недавних председничких избора у Србији успео да вештим маневрима превари Србе и доведе на чело Србије кандидата преко кога ће моћи да реализује своју политику, оличену и у одвајању Косова и Метохије од Србије, то се на предстојећим парламентарним изборима не сме поновити. Србија мора добити одговорну власт, дораслу овом историјском тренутку, која ће умети да је проведе кроз Сциле и Харибде данашњег света.

Прес одељење Епархије рашко-призренске

АПЕЛ ЗА ПОДРШКУ

2008-03-02T16:04:00.003+01:00

29. фебруар 2008.

Преносимо текст писма Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Артемија упућеног свим нашим сународницима који широм света протестују против незаконитог проглашења независности Косова

АПЕЛ ЗА ПОДРШКУ

Драги сународници, браћо Срби и сестре Српкиње,
Драги пријатељи,

Користим прилику да се као Епископ и духовни воћа нашег народа на Косову и Метохији, обратим овом цењеном протестном скупу на коме сте се окупили у тако великом броју да изразите и свету посведочите две основне истине:

Прво, да је Косово и Метохија Србија, било кроз векове, јесте и биће у векове, и

Друго, да Ви, као и целокупни српски народ ма где живео, у Отаџбини мајци Србији или у расејању, не прихватате, не признајете и не пристајете на насилно одвајање Косова и Метохије од Србије кроз нелегитимно и нелегално једнострано проглашење тзв. Независности Косова од стране вековних угњетача и садашњих окупатора косовских Шиптара и њихових белосветских помагача.

Браћо и сестре, морамо најпре објаснити себи, уверити себе, па онда и наше пријатеље из других народа који нас разумеју, схватају и подржавају, да Косово за нас Србе није просто ГЕОГРАФИЈА, него нешто много више од тога. Косово је идеологија и идеал. Идеал постављен пред српски народ у целини и пред свакога Србина понаособ на ВИДОВДАН оне давне 1389. године. Тада је Косово и Видовдан постало наша „духовна вертикала“ и камен темељац на коме се вековима градила сва наша историја, наша духовност, наша култура и наша државност од Косовске Битке па све до данас.

Данас је све то доведено у питање. Потпомогнути светским моћницима и силницима, газећи све међународне и правне принципе и Повеље УН Шиптари су једнострано, нелагално и нелегитмно прогласили некакво независно Косово, отимајући га од Србије и српског народа. Србија то не признаје и не прихвата и никада на то неће пристати. Јер Косово и Метохија за Србију је што и срце у човеку. Не може нико своје срце некоме поклонити, или га са неким поделити, а да остане човек. Без срца, уместо човека, имамо леш. Без Косова нема ни Србије, а ни српског народа.

Српски народ на Косову и Метохији већ девет година крвари распет али Косово не напушта. Неће га ни сада напустити. Ми смо на своме огњишту, у својој држави Србији, уз своје цркве и манастире, макар и порушене, и немамо намеру да одатле одлазимо. Могу нас силом прогнати, лишити живота, али нам не могу Косово отети. Прогнани народ задржава право, признато као основно право свакога човека, да се врати тамо одакле је прогнан. И ми ћемо се вратити на Косово и Метохију, кад-тад. То право не застарева никада, као и злочини геноцида и етничког чишћења што не застаревају. Злочинци ће кад-тад одговарати за своја недела. Нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће открити.

Знамо, тешко је то чекати и дочекати. Али ми имамо наше претке који нам својим примером показују да је то могуће. Морамо имати стрпљења и наду на Божију правду, која је, према народној пословици, често спора, али достижна. Спора је за наша људска мерила, јер ми бисмо хтели да се сви проблеми реше сада и овде, пред нама и за време нашег живота. Али историја нас учи да то не бива тако често. Напротив.

Да бисмо ми истрајали, остали и опстали на нашим светим косовско-метохијским просторима нама је потребна помоћ и подршка. Помоћ од Бога и наших светих предака, а подршка од Вас наше браће, и Вас наших пријатеља који сте и данас окупљени на овом тргу заједно са нама. Подигните свој глас у земљама у којима живите не само на протесту, на тргу, него свуда и на сваком месту. Говорите о неправди, о злочинима, о рушењу и уништавању наших цркава и манастира на Косову и Метохији, о прогонима, убиствима, злостављанима, силовањима, и пљачки коју Шиптари врше над обесправљеним српским народом већ пуних девет година пред очима и лицем целога света. Свет се прави да то не види. Свет уместо да казни примерно све те починиоце многобројних злочина, хита да их награди. Хита са признавањем бесправно проглашеног Независног Косова. Какав руг и срамота! Какав морални пад!

Ми пак, Срби престанимо да срљамо у наручје оних који нам срце чупају из груди. Рецимо одлучно ЕУ да не желимо у њихово друштво док нам отимају Косово. Србија може у ЕУ само целосна, само са својим срцем – Косовом и Метохијом. То поручујемо и нашим властодршцима. Пристајати на ЕУ без Косова и Метохије је велеиздаја Србије и поништење целокупне наше историје.

Наша је света дужност да Вас и цео наш народ данас позовемо на нову Косовску заклетву. Уз помоћ Светог Цара Лазара ми морамо да следимо његов пример као и безбројне примере христољубивих српских Светаца и часних Предака који су се увек опредељивали за Царство Небеско. Наша борба је пре свега духовна борба. Стога будимо јединствени у нашем опредељењу. Само јединствени, а уз помоћ Христа Богочовека, Његове Пречисте Матере Богородице, Светог Јована Претече и Крститеља и свих Светих, ми ћемо победити јер КОСОВО ЈЕ СРБИЈА.

Епископ рашко-призренски
и косовско-метохијски
+АРТЕМИЈЕ

MOJI BLOGOVI

http://anastasijab.spaces.live.com/

http://anastasijab.blogspot.com/

http://anastasijab.bosnablog.com/

http://club.urbae.com/cluburi/?c=pravoslavlje&clid=3

2008-02-23T17:15:00.000+01:00

Veliki protestni skup u Beogradu – “Kosovo je Srbija” i Moleban pred hramom Sv. Save -
SPC osudjuje sporadicne nerede u Beogradu

BEOGRAD, 22. februara (Tanjug) - Glavni grad Srbije bio je mesto u kome je stotine hiljada ljudi iz svih delova zemlje, na jednom od najvecih ikad odrzanih skupova u njegovoj istoriji, protestovalo zbog jednostrano proglasene nezavisnosti Kosova i Metohije.

Не очекујемо да ће наше светиње бити обновљене

2008-02-15T18:31:00.002+01:00

15. фебруар 2008.

Извор: Бета

Епископ Артемије:

Не очекујемо да ће наше светиње бити обновљене

Владика рашко-призренски Артемије изјавио је да не очекује да ће порушене православне светиње, које се обнављају под руководством Албанаца и Савета
Европе, бити обновљене и стављене у функцију након проглашења независности Косова.

"Јасна је тенденција да се промени духовни идентитет Косова и Метохије и да се сви трагови српског присуства униште", казао је владика агенцији Бета.

Ниједна светиња коју на основу Меморандума, уз помоћ Савета Европе, реновирају они који су их рушили, до сада није ваљано обновљена нити довршена, а ни стављена у функцију, тако да ништа боље не може да се очекује ни ако се сутра прогласи независност, казао је владика.

"Не очекујемо да ће их било када вратити у функцију, јер ту обнову
Албанци користе у циљу стицања симпатија у свету и ради добијања независности Косова и Метохије", казао је владика.

Према његовим речима, управо ту тврдњу показује и тенденција
косовских привремених институција којом Албанци српске споменике, цркве и манастире својатају или их називају сваким другим именом само не српским.

"Називају их свакаквим именима - византијским, косоварским, илирским
па православним, само нигде нема епитет српски и чињенице да су их градили српски народ и српски владари", казао је владика.

Владика је истакао да је једино успешна обнова која је вођена у сарадњи епархије рашко-призренске и министарстава вера, културе и за Косово и Метохију.

Према владикиним речима, захваљујући тој обнови враћен је живот у манастире Светих Архангела, Зочиште, Бањску и Девич.

НИЈЕДНА ОКУПАЦИЈА НИЈЕ ВЕЧНА

2008-02-15T18:25:00.000+01:00

15. фебруар 2008.

Извор: НИН

НИН: Ниједна окупација није вечна

Србија треба да учини све што би учинила било која друга демократска држава када би јој неко отимао део територије. А то подразумева све

Откад је пре десетак година почело отворено изазивање кризе на Косову и Метохији, да би се издејствовала независност и отцепљење јужне српске покрајине, надлежни епископ рашко-призренски Артемије стално је у покрету, обилази бројне престонице да би светску јавност и оне који данас, имају одлучујућу улогу у свету упознао са правим стањем ствари на терену. Само у Америци за то време био је „бар тридесетак пута”, обишао је готово све европске земље, био у Русији и Украјини, у Израелу, у Јужноафричкој Унији...
Пред најављено самопроглашење и признање независности овог дела Србије, владика
Артемије поново посећује Немачку и САД. После повратка из Америке изјављује да се
„Србија суочава са ситуацијом која је истовремено испуњена опасношћу и надом када је реч о будућности Косова и Метохије”.

- Нажалост – појашњава владика – ипак је више стрепње. Јер, они који одлучују о судбини Косова су бројнији и налазе се на месту чија се реч важи. Ипак, постоји све више људи од којих се може чути глас разума, који сагледавају и добро познају суштину проблема на Косову. То су људи из културе, науке, а јављају се људи и из политике...

Попут бившег америчког државног секретара Лоренса Иглбергера, бившег амбасадора САД у УН Џона Болтона и бившег помоћника министра одбране Питера Родмана...

- Да, њих тројица су у Вашингтон тајмсу објавили један изузетно добар текст, којим позивају америчку администрацију, Стејт департмент и оне који одлучују, да се преиспита досадашња политика Америке према Косову, а самим тим и политика Европе. Јер, Европа није ништа друго до слушкиња Америке, нажалост.

Колико је тих гласова који су другачији од званичне америчке политике?

- Све их је више. Пре око две године имали смо контакте са хришћанском десницом у Америци, која је веома бројна – преко 120 милиона, из којих је и сам председник Америке изашао, и уз чију помоћ је добио изборе. И они су против тог насиља које се врши над Србима. Међутим, по свој прилици, у администрацији и Стејт департменту се иде путем инерције. То је наставак клинтоновске политике. Иако је промењена партија на власти, тај курс је, нажалост, остао непромењен. У свему осталом у америчкој политици се осећа промена, сем према питању Косова.

Зашто је Америци толико стало да Косово постане независно, да се одвоји од Србије?

- Па, они сигурно имају неке своје интересе које ми не знамо. Јавно се говори да је то због Милошевића, због овога и онога... Међутим, сигурно је да то није разлог. Основно је што се Америка ангажовала много у борби против тероризма у свету. Зато је исламски свет оптужује да је она против ислама у принципу. Нико не каже да су сви исламисти терористи, али, нажалост, сви терористи су исламисти, муслимани. Ал каида, вехабити и други екстремни елементи су из редова исламског света... И сада, Америци је веома стало да поправи свој однос са исламским светом... Нашли су згодну прилику – то је Балкан: Босна и Косово, где покушавају да се покажу како су добри према муслиманима, па су створили једну муслиманску државу, сада стварају и другу муслиманску државу, да би могли да кажу: видите, ми немамо ништа против ислама, овде је ислам секуларан и ми помажемо... Једноставно, треба им Косово као монета за поткусуривање у тим глобалним односима...

Вероватно постоје и други разлози?

- Сигурно постоје. Њима треба једна јака база – као што су створили Бондстил на Косову – да буду што ближе Русији. Јер, циљ Америке и Запада јесте да се Русија поново обузда, пошто виде да је Русија сада, са Путином, стала на своје ноге и да са њом више не могу да се играју као што су били навикли за време хладног рата и непосредно после тога док је још она била немоћна. Зато се Русија онако и понела кад је било бомбардовање Србије, што нам у разговору Американци често пребаце. Осврћући се на Русију, кажу нам: Видите да вам она ни тада није ништа помогла. Али, Русија није иста она од пре девет година и ова данас. Није више на челу Русије Јељцин, него Путин. А главни циљ је да Русију опколе са свих страна. Летос сам био у Украјини, на Криму. И видео сам да тамо постоји јака тенденција НАТО-а и уопште Запада да Украјину, посебно Крим, привуку у свој табор, како би са југа обухватили и угрожавали Русију.

Русија је заузела сасвим јасан и чврст став о питању Косова. Међутим, Америку то као да не брине?

- Не брине, зато што зна да Руси не могу бити већи Срби од Срба. А очекују да Србија отимање Косова пропрати слегањем раменима и неким анемичним, можда вербалним неслагањем, тако да ће све, како сматрају, проћи без већих потреса, без отпора. Отворено кажу да их не брине руско противљење, пошто сматрају да Срби неће ни позвати Русе у помоћ. Јер, да би их позвали, треба да имају неке своје конкретне активности у којима би Руси требало да им помогну. А ако не буде никаквог озбиљнијег одговора Србије, очигледно је да се тада ни Русија неће умешати.

Значи ли то да Америка и друге земље које се залажу за независност Косова, свој став граде и на ставовима неких политичких структура у Београду?

- Не, они свој став граде на основу неких својих интереса, али су им ставови појединих политичара из Београда, добродошли.

Они их охрабрују. И сами сте рекли да се прате и цитирају изјаве неких српских политичара...

- Да, охрабрују. Многи одлазе тамо... Овде нама, за домаћу јавност, дају мало чвршће изјаве, а тамо се извињавају. Било је то пре неколико година када је неки наш дипломата, нажалост министар спољних послова, рекао: „Што нам не узмете Косово, шта ће нам...”

Па, како онда они гледају на такве и сличне изјаве наших политичара?

- Као доказ да Србији није стало до Косова и да га неће одлучно штитити и бранити. Ето, тако се схвата и порука коју месецима слушамо, да војску нећемо слати на Косово, да ћемо се борити свим демократским средствима, али да војску нећемо користити... Другим речима, то је порука: можете слободно да га узмете...

Ипак, колико Америка тера инат Русији преко Косова, преко Србије?

- Ја мислим да то сигурно стоји. По оној народној пословици: Тукле се јетрве преко свекрве. Тако и овде, Америка и Русија сада се боре за престиж на међународном плану, али на питању Косова и Метохије. И оно што је сигурно, Америка сада не жели да попусти и да призна своју досадашњу грешку по питању вођења овакве политике, и пре свега по питању бомбардовања Србије 1999. године. Али, кад-тад истина ће изаћи на видело, и биће призната. Јер, још увек су исти они људи и фактори који су и тада били на власти и њима је сада јако тешко да једна тако моћна светска сила као што је Америка призна своју грешку пред маленом Србијом, или чак пред Русијом.

Рекли сте да су вам у Америци отворено казали да ће после отцепљења Косова, тако осакаћена Србија брзо прихватити нову реалност. Е, сад, колико се све то ради да би се тако осакаћена Србија лакше укључила у интересну сферу Запада, а измакла од руског утицаја?

- Европска унија тражи Србију не зато да би јој помогла, него да би је и даље исцрпљивала и искоришћавала. Да јој је стало до Србије, она би је примила у њеним природним, међународно признатим границама, а не би тражила да Србија као инвалид уђе у Европску унију. Јер, Србија без Косова је као човек без обадве ноге, и таква Србија не би користила никоме, а најмање себи.

По доласку из Америке изнели сте низ конкретних мера које би требало предузети да се заштити Косово...

- Србија као демократска држава, као чланица Уједињених нација, треба да учини све што би учинила било која друга демократска држава када би јој неко отимао део територије. То подразумева све. Па нека они размишљају шта у то све спада. Која средства? Све. Зашто не и војна интервенција?! Јер, чему војска ако јој није задатак да штити територију. Све државе треба да штите свој народ и своју земљу. Тако је и по Уставу Србије, и по уставу било које друге државе...
Мене сад оптужују као да ја тражим да Србија ратује. Не. Рат изазива и тражи онај који напада, а не онај који се брани. Србија није за рат и не треба да буде за рат, али треба да буде за одбрану своје територије...

Док сте били у Америци, искушавани сте питањем: шта после дана Д, шта после проглашене независности Косова? Индиректно вам је стављено до знања шта следи и тражено да прихватите такав један чин...

- Знате, то питање слушали смо и на Косову у протеклих годину дана: шта ће радити Срби ако се деси то и то и кад се деси то и то... Одговарао сам да је то хипотетичко питање... Питају, јер желе да чују да ли ће сви Срби отићи са Косова... Овде би се веома радовали да то тако и буде. Али, ја сам увек одговарао: остаћемо тамо где јесмо. То је наше, наша света земља, ту су наше светиње, наша гробља, наши домови... Остаћемо, без обзира шта ви све будете чинили. Тако сам говорио и у Америци. Сматрам да тако и треба да буде, да наш народ остане на Косову и Метохији, без обзира на тешкоће кроз које ћемо проћи. Јер, све окупације до сада у историји долазиле су и пролазиле, али народ није напуштао своју територију.
Остајао је на своме, прихватао ропство, живео под ропством и радио на ослобађању.

Верујете да ни то ново стање не може вечно трајати?

- Наметнуто решење никада није решење. Окупација никада није трајна. Све је пролазно стање. Тако ће и ово бити, само је питање када и на који начин ће окупација престати. То је нешто о чему могу само да нагађам. Али, да српски народ неће прихватити окупацију као трајно решење, у то сам више него сигуран. Никакво прихватање окупације не долази у обзир. Никада!

Пре одласка у Америку, били сте у Немачкој; какво је расположење у овој и у другим земљама?

- Па, и тамо је био исто тврд разговор. Они су одлучни за независност Косова, вероватно под притиском Америке. Европа нема своју самосталну политику. Она следи линију коју Америка зацртава. А Америка гура Европу да не би она својим рукама узела врео кромпир.

Предлози владике Артемија

На основу свега што смо чули како у Америци, тако и у Европи, уверен сам да можемо отклонити опасност признања ако делујемо одмах и без оклевања, пре наговештене албанске декларације, јер само на тај начин можемо разбити лажни утисак о српској пасивности. Верујем да морамо уложити сав напор како бисмо ујединили све делове српске нације: владу, Цркву, оружане снаге, омладину, политичке партије, друштвене организације, медије…
Зато, врло брзо, ми морамо да:
- престанемо са међупартијским себичним кошкањем и да одмах формирамо владу националног спаса, која би ујединила снаге спремне да бране земљу и народ свим легитимним средствима;
- недвосмислено одбијемо потписивање било ког пакта или договора са ЕУ или са било којом другом земљом, која је спремна да угрози суверенитет Србије;
- пошаљемо на Косово и Метохију, како у Косовску Митровицу, тако и у енклаве, потребно војно и полицијско особље са задатком да спречи било какав напад на структуре српске владе, на српска хришћанска света места и сав хришћански православни народ, на шта нас обавезује српски Устав, Повеља УН, завршни акт из Хелсинкија и Резолуција 1244;
- распоредимо српске војне формације у јужној Србији, са јавно објављеним наређењима да непрестано обезбеђују нормалну везу Срба са Косова и Метохије са осталим делом Србије;
- објавимо да ће Србија купити најсавршеније борбене системе од Русије и других земаља, које поштују територијални интегритет Србије и међународно право;
- упутимо позив Русији и другим земљама да успоставе војно присуство у Србији и да пошаљу добровољце како би нам помогли у нашој праведној борби;
- објавимо намеру Србије да се учлани у Шангајску организацију за сарадњу;
- распоредимо посматраче свих пријатељских и добронамерних земаља на Косову и Метохији, како би били сведоци терористичких и агресивних напада којима смо изложени, као и наше легитимне одбране;
- позовемо све искрене и патриотски оријентисане грађане, пре свега хришћане, из САД и европских држава, да искажу своје противљење према неправедној, неморалној и штетној политици њихових влада; и
- мобилишемо све друштвене снаге у Србији, да покажу одлучност да се супротставе било каквој врсти напада.

Епископ Артемије позвао Немачку да не призна независност Косова

2008-01-27T14:12:00.000+01:00

27. јануар 2008.

Извор: ТАНЈУГ

Епископ Артемије позвао Немачку да не призна независност Косова

Владика Српске Православне Цркве Артемије позвао је данас власти Немачке да не признају одвајање јужне српске покрајине уколико Косово одлучи да једнострано прогласи независност.

Артемије Радисављевић, владика Рашко-призренски, је рекао немачкој новинској агенцији ДПА да је имао поверљиве разговоре са званичницима у Берлину да би их упозорио на озбиљност ситуације на Косову и Метохији.

"Ситуација на Косову је веома озбиљна", нагласио је Артемије.

Владика Артемије је изјавио да је циљ његове дипломатске мисије био да укаже на чињеницу да би независност Космета значила кршење међународног права.

Владика СПЦ је навео да "се све мора учинити у циљу побољшања, а не погоршања ситуације", уз примедбу да је на Космету протеклих девет година уништено 150 праводславних цркава, и то у "терористичким актима".

Артемије је такође подвукао како "сматра да је у интересу свих да буде нађено одрживо решење на што дужи рок", као и да чињеница да Албанци чине 90 одсто становништва Космета није разлог због кога би оно требало бити отргнуто од Србије која је сада демократска држава.

Владика је навео да демографски статус покрајине није резултат природног развоја већ "грешака почињених током векова".

Џејмс Џатрас, председник Америчког савета за Косово чије је седиште у Вашингтону, који је пратио Артемија током боравка у Берлину, прецизирао је како се ради о турнеји током које ће владика посетити Лондон, Рим, Москву, Брисел и Отаву.

"Дошли смо у Немачку да би позвали творце политике да заузму други став по питању Косова и да прво гледају које ће бити последице уколико косовско руководство прогласи независност," казао је амерички правник Џатрас.

Џатрас је прецизирао да се владика срео са немачким парламентарцима и члановима владе, али није желео да износи детаље разговора.

Џатрас је критиковао администрацију председника Џорџа Буша и рекао да је до скоро само мали број званичника у Вашингтону озбиљно размишљао о косметском питању.

Србија ће се борити против независности

2008-01-24T23:04:00.000+01:00

23. јануар 2008.

Епископ Артемије:

Србија ће се борити против независности

Првог дана своје посете Берлину Његово Преосвештенство Епископ Артемије сусрео се са посланицима немачког Парламента, предвођеним Johannes Jung-ом, чланом Комитета за међународне односе, као и са амбасадором Emily Haber, из Министарства иностраних послова Немачке.

Централна тема разговора које је Епископ Артемије водио са представницима немачке извршне и законодавне власти била је Косово и Метохија, и предстојећи развој догађаја у непосредној будућности по овом питању.

Представници немачких власти у својим излагањима заступали су ставове да је статус кво на Косову и Метохији неодржив, као и да је резултат свих процеса које спроводи међународна заједница - мултиетничко и демократско Косово и Метохија. При томе су истицали да ће ЕУ бити одговорна за будуће функционисање мисије међународне заједнице.

Његово Преосвештенство нагласио је да је узрок неуспеха досадашњег тока преговора чињеница да је Шиптарима унапред обећана независност, без обзира на развој преговарачког процеса. То обећање, међутим, није лако остварити, јер без пристанка Србије, није могуће одвојити део њене територије. Стога је потребно наставити преговоре, сматра Епископ Артемије, са изричитом напоменом Шиптарима да независност није једина опција, те да су принуђени да траже решење које ће бити одрживо. Јер свако решењс које је наметнуто, истакао је Његово Преосвештенство, не може бити трајног карактера.

Међународна заједница у протеклих девет година прикрива право стање ствари на Косову и Метохији, сведочио је Епископ Артемије, док је истовремено спремна да награди злочине и етничко чишћење које Шиптари систематски спроводе над Србима.

Србија стога неће пристати на било који облик независности Косова и Метохије, наглашавао је својим саговорницима Његово Преосвештенство, и спремна је да се против наметнутог решења, које би значило одвајање Косова и Метохије од Србије, бори свим легитимним и правним средствима, као што би то чинила и било која друга држава којој се отима део територије.

Зато наметање решења и насилно одвајање Косова и Метохије од Србије неће донети толико жељени мир и стабилност, него ће, напротив, бити узрок нових сукоба и ескалације насиља не само на Балкану него и у Европи и широм света. Тако и Европа мора схватити да проблем Косова и Метохије не постоји, већ постоји проблем шиптарске мањине у Србији, те да се тај проблем не може решавати супротно вољи државе Србије, јер би то довело до нових подела у самој Европској заједници и отварања Пандорине кутије сепаратизма и насиља.

Директор Америчког савета за Косово, Џим Џатрас, пренео је данашњим саговорницима да не постоји јединственост става америчке политике по питању решавања проблема Косова и Метохије, и да је то све израженије, те да у америчкој јавности јачају гласови који сс противе независности и који су свесни опасности које би овакво решење изазвало.

Прес одељење Епархије рашко-призренске

ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ У ПОСЕТИ БЕРЛИНУ

2008-01-19T16:41:00.000+01:00

БОГ СЕ ЈАВИ! ВАИСТИНУ СЕ ЈАВИ!

http://anastasijab.spaces.live.com/

http://anastasijab.blogspot.com/

http://anastasijab.bosnablog.com/

19. јануар 2008.

ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ

У ПОСЕТИ БЕРЛИНУ

Од понедељка 21. јануара, Епископ рашко-призренски др Артемије започиње нови круг дипломатских напора у циљу борбе за Косово и Метохију и очувања Српства на њему, својом посетом Берлину.

У периоду који нам предстоји, обремењеном покушајима западних моћника да, удовољавањем шиптарском мафијашко-криминалном лобију, који и спроводи власт у овој српској покрајини, одвоје Косово и Метохију од своје матице – државе Србије, потребно је много снаге и мудрости да би се могло противстати оваквом безакоњу.

Стога ће Његово Преосвештенство, у току четвородневне посете Берлину, имати разговоре са представницима немачких власти, чија је улога у ескалацији проблема Косова и Метохије, веома велика.

Посета је припремљена од стране Америчког Савета за Косово из Вашингтона, а у делегацији која ће пратити Његово Преосвештенство су и Џим Џатрас (председник Америчког Савета за Косово), Вељко Сикирица из Вашингтона и протосинђел Симеон, игуман манастира Бањска.

Прес служба Епархије рашко-призренске

2008-01-17T21:50:00.000+01:00

Eparhija rasko-prizrenska i kosovsko-metohijska

17. јануар 2008.

Човек Лета Господњег 7515.

(од постанка света)

Доносимо текст и сведочанство из пера г-на Вишеслава Симића, објављен на http://www.serbianna.com/columns/simic/003.shtml

Вишеслав Симић живи у Вашингтону.

Јасно је да је Човек године 2007. Владимир Путин, председник Републике Русије. Ипак, морамо се подсетити да нико не постаје значајан само на основу постојања. Иако су тзв. краљевске личности и савремене звезде естраде покушале да убеде саме себе и свет у то (понекад чак и успешно), ипак су само дела људска то што преображава човека у ону задивљујућу особу чије именовање тако знатижељно очекујемо крајем сваке календарске године.

Ипак, чак и дела Путинова, којима је преобратио Русију од једне од највећих земаља губитница у земљу наде, прошла би непримећено од стране само-проглашеног судије таквих дела – Запада - да није Путин чврсто и неустрашиво забранио Сједињеним Државама Америке да отму Косово од Србије и поклоне га криминалним вођама шиптарске мањине у Србији(1)

У том стицају околности Косово, само по себи није тако важно (иако свето Србима и примамљиво халапљивим Шиптарима). Али је послужилo као испит руске снаге и америчке слабости. Путин је схватио, ако буде чекао до тренутка када америчка дрскост захтева парче руске земље, да ће бити исувише касно да се прикаже као заштитник најсветијих међународних принципа, суверенитета и територијалног интегритета међународно признате државе.

Наполеон је рекао: Принципи су фина ствар, не обавезују те ни на шта. То би могло да се примени и на Косово. Русија можда прво промисли шта је њен интерес пре него што се испречи да брани принципе ако Америка, још једном, прекрши међународно и хуманитарно право. Али, руско ЊЕТ! је запрепастило све на Западу, уљуљкане деценијама владавине Горбачова и Јељцина, испуњених покорношћу и слугерањством.

Једино зато што се успротивио Сједињеним Државама (и, до сада, успешно), Путин је зарадио титулу Човека године од стране једног од најважнијих медија Запада. Ни један други успех му не би донео такво признање. Могао је да нахрани све у Русији, да поправи све путеве у Сибиру, да уведе компјутере у све школе, да истреби корупцију у своме царству – ништа од тога не би било довољно! Али, шамар по сред лица Америке, јавно, управо оно што већина лидера Европске Уније највероватније сања да уради, и заустављање америчког продора на све стране – то је изузетно и заслужно награде!

Очигледно је да је Путин, након што је Русију преобратио у трезног и способног џина, веома пажљиво и дуго трагао баш за таквом приликом.

Али, баш ни један међународни сукоб није имао све оне особине неопходне да Русија успе а да Америка омане. Мешање у збрку у Грузији би само изнело на сунце и руски прљав веш, Украјина би исувише брзо била напуштена од стране Америке и увела би Русију у међусловенски сукоб, шта год да се уради у Африци би остало непримећено од стране Запада који користи Африку само када она може да послужи Западу да умири своју савест, муслимански свет одбацује сваког каурина ма био он и противник Великог Сатане.

Али, господин Путин није могао да чека довека. Америка се шуњала све ближе девичанској позадини Русије, као матори сладострасник који не може да дочека да се баци у задовољавање својих ниских страсти.

Неки позив је био неопходан, нешто заиста чисто и праведно, неки вапај на који се није смело не одговорити.

И то нас доводи до још једног Човека године, али Лета Господњег 7515. од постанка света – до Владике Косовског, његове милости, преосвећеног Артемија!

Нема човека који више заслужује похвале и дивљење него тај растом невелики див-владика. Ипак, на њега се сручише погрде, усмене и оне које могу и телу да нанесу повреде. Свакодневно и неуморно га њима засипају. Никада нису биле речи Господње истинитије: Благословени ћете бити ви које ће мрзети због Сина Човечијег(2)

Владика Артемије

Бес који су на њега сасули његови логични непријатељи је разумљив – он је човек који је сам самцат довео до немоћи Америке да створи још једну муслиманску државу на Балкану, у њиховом будаластом веровању да ће тиме да се умиле белосветским исламистима(3)

Неразумност америчких распусних лидера је разумљива. Чак и када се узме у обзир да то никада нису јавно рекли, про-шиптарски функционери америчке државе знају да се суверенитет не осваја само обичним заузимањем земље. Суверен мора да пренесе суверенитет на освајача иначе ће освајање заувек бити безаконито. Знајући да памћење траје дуже од пораза или страха, САД су, и саме за своје добро, створиле дугу листу потсетника на ово правило – о томе сведоче стотине међународних уговора са индијанским народима којима су обезбедили право на поседовање освојене земље новим власницима.

У случају Косова САД знају да је једини прави суверен на Косову његов Српски Владика! Једино он може да преда ту земљу њиховим тренутним миљеницима.

Стога су на њега, и на његову паству, изручили свако могуће зло не би ли га приморали да попусти. Али, обзиром да су они имуни на то, заборавише да је он човек над којим је извршена дијагноза болести праведника и да он може да издржи, без страха и сламања, цео тај пакао који је Америка створила на Косову. Он га само сведочи речима: Ово је што је морало бити.

Никада није поклекао. Никада није попустио.

А сенатори, народне слуге, амбасадори и други великаши су се топили и нестајали пред њим као да је он био жива Молитва Часном Крсту – пред његовим оптужбама за зло које подржавају, за злочине које крију, за патњу коју одбијају да ублаже и виде.

И што је најважније, тапију косовску никада није потписао!

Замислимо само сав труд и новац који им је због тога пропао! Њихове каријере и репутације уздрмане! Све њихове нискости обзнањене и уписане у Записник Конгреса током сведочења!

А није тако требало да буде!

Од владике се очекивало да им захвали на несрећи која га је снашла и да прихвати од косовских деспота право на ћутњу.

А због њега сада морају једни друге да приморају да се претварају да су заборавили своје неуспехе, да некако заташкају своје савести, и да се лише последње наде да ће се утешити.

Такође, разумљива је и мржња шиптарских исламиста према њему. Не само да је он Србин него је и хришћански владика, и још једини српски главешина који је остао на Косову не прекинувши нит владичанства српског над њим. И потпуно неупрљан бешчашћем лоповлука или икоје друге гадости, што је управо оно што њихову отимачину обзнањује данас, а омогућава да сутра буде кажњена и оповргнута.

Шиптари, та несрећна раса, растурени по туђим земљама на Балкану, поново нахрупише, као и кад су били миљеници Турака и нациста, жељни да искорене доказе о постојању другог на земљи коју они захтевају, али без икаквог трага свог постојања на њој. Зато што никада та земља није ни била њихова.

А владика их је увек благонаклоно дочекивао и позивао их да здруже снаге са Србима, на земљи на којој има места и за Шиптаре и за Србе. Владика их никада није одбацио или им оповргао право да ту буду. Владика их је штитио кад су били у опасности и кад су били прогањани.

Заборављајући најосновнију захвалност и пристојност, Шиптари њему не дају за право да опстане на Косову и раде на томе да га заувек изгнају.

Али, такво понашање је логично и предвидљиво од стране оних којима се он испречио на путу ка остварењу њихових циљева.

Оно што је трагично и одвратно је то, да највеће и најозбиљније препреке и напади, највеће само-уништавајуће и неразумно одбијање сарадње и признања владикине борбе и патње долазе из саме Цркве и српских власти, иако сви они, барем званично, оглашавају очување Косова унутар граница Србије својим најсветијим и најважнијим задатком.

Ко је то, и шта је то изазвало сукоб неких црквених лица са владиком?

Можда је то зато што их присуство мученика потсећа да Божанско не благосиља њихове Синоде оскрнављене убацивањем вражјег у њихове редове. Или је то зато што његове надљудске врлине у сукобу са ђаволским показују свима да они само изигравају храброст, склоњени на сигурно и далеко од мегдана. Или је то његова способност да, с обзиром да је већ био сведоком сваке гадости, гадост препозна, па и ону најгаднију, па неки уздрхте од помисли да ће пре времена да их огласи и због тога морају да га разоружају.

У почетку су противници исмевали његову борбу, али су заборавили да је човек који је исмејаван најјасније огледало у коме се беда исмевача одражава. Ипак, очекивали су да ће остати заточен у концетрационом логору који му је одредио НАТО на Косову. Уместо тога, он се упутио право у срце таме. Његова мисија га је одвела у САД, да разбуди добре и смерне, да дигне глас пред моћницима, да оптужи зле и разбојнике пред целим светом.

И чим би се раширила вест о доласку владике у Вашингтон, тако би се раширили свилени скути његових противника, распирили би се и загрнули у своје сени сараднике и савезнике, не би ли у савету нечастивом домислили како да омету дело владикино.

Некад пре, а некада и након што би се усамљени владика уздигао и загрмео пред вашингтонским судбоносцима, најнеобичнија свита би се размилела ходницима Конгреса или Стејт департмента, понизна и молебна, као што и треба да се буде пред тим престолима демократије и слободе. Неколико Њихових милости (како су их звали на енглеском), владика других епархија, је било у тим походима, праћених мирјанима, и замало не упропастише труд владике косовског.

Да су били припуштени на Двор француски пре Револуције, нека кнегиња би сигурно о тим свештеничким (не)достојанственицима оставила запис у дневнику: Све у свему, без милости и љупкости, а остатак свите потпуно простачки(4)

Сећање на њихове ликове, још брже него на њихове речи, би било избрисано из памћења оних са којима су се срели. Вашингтон се труди да остави утисак да се ту цене и памте само истинска моћ или истинска лепота. А они немаше ни једно ни друго.

Друга, много гора ствар за тај здруг полусвета је било то, што су своју представу изводили пред погрешним гледаоцима. То је било као кад би оркестар серенаду певао под прозором наручиоца а не његове драге. Или, као кад би одсечени прст послали мафијашком куму а не породици отетог.

Њихов задатак је био да Србе, а не Американце, убеде да је самоубиство најбоље за здравље.

И тако су сваки пут пропали кад су покушали да осујете владику у Америци.

А политички фактори у Србији, и они на власти и они у такозваној опозицији, су, у најбољем случају, игнорисали владику. Неки су га, чак, проглашавали реметилачким фактором на Косову и тужакали га окупаторима српске земље.

Изгубљени у минском пољу које су сами засејали, не смејући да се макну јер се боје да не буду разнети, српски лидери су замрзнути, непокретни и дрхте у страху од било ког покрета који морају да направе. Највећи страх им изазива владикино неуморно деловање, нарочито што то обзнањује њихову бескорисност и неважност, и пред Србима и пред страним силама које варају.

Ипак, мора се признати да властодржци Србије нису били потпуно беспослени. Направили су неке измене. Народне вође су спровеле реформе, нарочито војне. Обавезу да се служи народу, и да се народ штити, су преобратили у фарсу дочека са црвеним теписима након повратка са међународних понижења, уз почасну стражу и фотографисање са избеглицама и граничарима дубоко у позадини.

Иако српски лидери позирају као храбри заштитници српске части, њихови вулгарни инстинкти их приморавају да никада не наљуте некога ко има моћ, да запамте свако име којим могу да застраше своје колеге, да пољубе сваку руку која дели богатство и да се наклоне пред сваким идолом власти.

А највише од свега воле да се окупљају и да једни другима честитају на сопственој срамоти.

Слепи пред стварношћу да су њихова деца следећа на списку истребљења, препуштају се најпрастаријем обреду политике: оргији поделе плена. Након што добију награде за трампу Косова за шарену лажу, неће застати да помисле куда ће са пленом када им врата буду разваљена а они изведени на истину пред бесан народ, који се све више устремљује ка њима.

Али, за разлику од глувих ушију непријатеља и зачепљених ушију сународника, након година непрестане борбе да спасе Србе и Косово, владикине речи доспеше до отворених ушију председника Путина. Он је разумео и светски значај Косова и његов значај за међународни углед Русије.

То је била та златна прилика која му је требала да уђе у историју!

Владикина упорност и храброст су купиле време Путину да досегне снагу која му је требала да би био наименован Човеком године 2007.

Путинов став у вези са Косовом је потврдио да је Владика Косовски Човек године 7515.

Без обзира шта ће бити овоземаљско решење сучељавања Америке и Русије, вечита улога Косова остаје иста као и увек: Оно је симбол борбе добра и зла, испит вере и храбрости, тло на коме се увек силе небеске сукобљавају са силама пакленим.

И они који су нахрупили на Косово, и они који су га за њих окупирали, трубе на све стране да је Косово њихово правом освајања. Али не виде да Косово никада није било толико Српско као данас. Толико Српске крви је натопило тло да је сво биље из ње оживотворено. Шуме, на ветру, шапућу: Срби, Срби, Срби...

Толико се Српских костију и живог меса Српског ујединило са том плодном грудом косовском да ће све оно што из ње роди и храни будуће становнике Косова да их преобрати у Србе – оно смо што једемо!

Срби више нису део само културолошке и друштвене историје Косова.

Управо зато што су истребљени на Косову од Шиптара, Срби су уграђени у његову суштину.

Укопани у ту свету земљу од стране убица који су тиме хтели да сакрију свој геноцид, Срби су постали и саставни део Природне Историје Косова.

Вишеслав Симић
Вашингтон
31. децембар 2007, по Јулијанском календару

(1)Не смемо заборавити ужасно бомбардовање Србије 1999, од стране САД и НАТО-а, које је праснуло руски народ из омамљености и отворило им очи пред истином како се Запад понаша у међународним односима. То је омогућило Путину да промени смер Русије и да постане први прави руски државник у скоро 100 година.

(2)Јев. по Луки, 6:22.

(3)На преслушавању пред Конгресом, отвореним за јавност, пред Комитетом за спољну политику (17. април 2007.), председавајући Комитета, народни посланик Демократске странке Том Лантош (мађарски јеврејин, досељеник у САД) је рекао: Да потсетим муслиманске владе у свету да је ово још један пример да САД предводе у стварању доминантно муслиманске државе у срцу Европе. Ово треба да се узме у обзир и од стране одговорних лидера исламских држава, као што је Индонезија, али и од стране џихадиста свих боја и нијанси. Принципи САД су универзални, и у овом случају, САД чврсто подржавају стварање доминантно муслиманске државе у самом срцу Европе.

(4)Тако је записала мадам де Дино, пријатељица кнеза Таљерана, након што је он примио неку групу људи.

Српско кул. наслеђе на Косову и Метохији

2008-01-15T23:06:00.003+01:00

15. јануар 2008. 12:50

Изложба : Српско културно наслеђе на Косову и Метохији

Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

У манастиру Грачаница 7. јануара ове године је отворена изложба "Српско културно наслеђе на Косову и Метохији", која приказује страдање православних манастира у јужној српској покрајини у послератном периоду.

Изложбу су припремили заједничким трудом Епархија рашко-призренска и Министарство за Косово и Метохију. Припремљена је поводом председавања Србије Саветом Европе, и требала је да буде презентирана у Стразбуру 25. октобра 2007. године, што се, нажалост није десило.

"Ја сам написао да слике приказују страдање српских цркава на Косову и вероватно због тога генерални секретар Савета Европе Тери Дејвис није дозволио да изложба буде приказана у Стразбуру", рекао је отварајући изложбу владика рашко-призренски Артемије.

Уместо у Стразбуру, ова Изложба је била отворена у Сава Центру у Београду 30. новембра у оквиру одржавања округлог стола, међународног симпосиона којег је организовало Министарство вера и Министарство за Косово и Метохију под називом ''МЕСТО СРПСКЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ У ЕВРОПСКОЈ КУЛТУРИ''.

После манастира Грачанице, где ће Изложба бити отворена до Светог Саве, ''она ће кренути у гостовање по другим местима у нашој земљи и у иностранству (Бања Лука, Женева, Москва...) како би на тај начин било показано светској јавности да је Косово и Метохија колевка српске духовности, српске културе и српске државности, и да никада неће моћи бити ни постати нешто друго сем оно што је било - срце Србије, духовни идентитет свакога Србина ма где он живео''- истакао је владика Артемије.

Изложба се састоји из три целине, свака по шест паноа.

1. Српски споменици на Косову и Метохији који су унети на листу светске културне баштине, (Манастир Високи Дечани, Пећска Патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка у Призрену)

2. Споменици који су кроз историју пострадали, а сада се обнављају (Свети Архангели код Призрена, Бањска, Богородица Хвостанска) и

3. Уништена културна баштина у задњих осам година (парадигма: Иконостас у цркви Светог Николе у Приштини, уникатни рад дебарских мајстора, непоновљиво ремек дело).

Српско културно наслеђе на Косову и Метохији

2008-01-15T23:06:00.002+01:00

15. јануар 2008. 12:50

Изложба : Српско културно наслеђе на Косову и Метохији

Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

2008-01-15T23:06:00.001+01:00

15. јануар 2008. 12:50

Изложба : Српско културно наслеђе на Косову и Метохији